srpski jezik: Припремна настава: Врсте речи 2.део

Именичке и придевске заменице

У морфологију улазе и заменице, као промењиве речи. Бавићемо се врстама заменица: именичким и придевским; подврстама именичких и придевских заменица.
Ученик треба да разликује врсте и подврсте заменица и да зна како се заменице мењају кроз деклинацију.

Заменице су врста речи чија је главна служба да упућују на лица, ствари и особине, односно на речи које те појмове означавају. Према томе да ли замењују именице или придеве, све заменице се деле на именичке и на придевске.

Слика 1. Заменице

Именичке заменице су у реченици самосталне, као и именице. Именичке заменице деле се на: личне заменице, личну заменицу за свако лице себе, се, упитне заменице за лица и ствари ко и шта и неодређене неко, нешто, одричне нико, ништа и опште свако, свашта.

1) Личне заменице

Слика 2. Личне заменице

Слика 3. Промена личних заменица

Енклитичке облике (скраћене, ненаглашене) имају само личне заменице.

Подсети ме. Видели смо га јуче. Дођи нам преко лета.
Енклитички облици личних заменица не могу стајати на почетку реченице.
Њима ћу поклонити књиге. НЕ: Им ћу поклонити књиге.

2) Лична заменица сваког лица себе, се (повратна заменица) има следећу промену:

номинатив	-
генитив	себе
датив	себи
акузатив	себе, се
вокатив	-
инструментал	собом
локатив	себи

Слика 4. Себе, се

Лична заменица сваког лица себе, се употребљава се уместо личних заменица сва три лица једнине и множине и сва три рода. У истој реченици се њоме поново изриче субјекат (субјекат се враћа на себе).

Ја одговарам за себе.
Ти одговараш за себе.
Он/она/оно одговара за себе.
Ми одговарамо за себе.
Ви одговарате за себе.
Они/оне/она одговарају за себе.

Ја се чешљам.
Ти се чешљаш.
Он/она/оно се чешља.
Ми се чешљамо.
Ви се чешљате.
Они/оне/она се чешљају.

3) Упитна заменица за лица и ствари (ко и шта) и именичке неодређене, одричне и опште

Слика 5. Врсте именичких заменица

Придевске заменице у реченици имају службу придева, употребљавају се уз самосталне речи, углавном уз именице, које одређују.

Слика 6. Врсте именичких заменица

Према томе по чему одређују именице уз које стоје, придевске заменице деле се на следеће врсте:

Присвојне (посесивне) заменице: мој, моја, моје; твој, твоја, твоје; његов, његова, његово; њен, њена, њено; наш, наша, наше; ваш, ваша, ваше; њихов, њихова, њихово; свој, своја, своје — којима се означава припадање сваком лицу.
Показне (демонстративне) заменице упуђују на лица и предмете, односно неке њихове особине који су у близини говорног лица (овај, оволики, овакав), или лица којему се говори (тај, толики, такав), или трећег, неприсутног лица (онај, онолики, онаква).
Упитно-односне заменице: који, чији, какав, колики итд., употребљавају се у упитним реченицама: Чија је то књига?, али и у зависним реченицама у функцији везника: Упознао сам дечака чија мајка је учитељица у нашој школи.
Неодређене заменице: неки, некакав, нечији, неколик итд., упућују на неодређене појмове: Неко дете тражи мајку. Нечије књиге су остале на столу.
Одричне заменице: никоји, никакав, ничији итд., означавају одрицање: Никакве вести нисмо добили.
Опште или одређене заменице: сваки, који год, ма који, свакакав, свакаква, свакакво, какав год итд., упућују на одређене појмове, који се тичу више одређених појмова или једног од њих: Хоће да буде у свакој чорби мирођија.

Сажетак

Заменице су врста речи чија је главна служба да упућују на лица, ствари и особине, односно на речи које те појмове означавају. Према томе да ли замењују именице или придеве, све заменице се деле на именичке и на придевске.

Именичке заменице деле се на: личне заменице, личну заменицу за свако лице себе, се, упитне заменице за лица и ствари ко и шта и неодређене неко, нешто, одричне нико, ништа и опште свако, свашта.

Према томе по чему одређују именице уз које стоје, придевске заменице деле се на следеће врсте: присвојне, показне, упитно-односне, неодређене, одричне, опште.

Бројеви

00:08:11

Jedinica: 9 od 41

У оkвиру променљивих врста речи обрађују се бројеви. О бројевима сте већ учили, тако да ћемо обновити знање о врстама бројева, о бројевима који су непроменљиви и бројним именицама. Важно је да ученик стечена знања о бројевима примењује у говору и писању.

Бројеви су несамосталне, одредбене речи које означавају колико има онога што значи именица уз коју стоје или у којем се реду међу другим појмовима налази тај појам. Бројеви се деле на основне, редне и збирне.

Слика 1. Бројеви

Основни бројеви означавају колико има појединачно узетих појмова означених именицом уз коју стоје:два човека, три сестре, пет прстију, петнаест кућа, триста осамдесет година...

Бројеви један, два, три и четири променљиви су. Остали бројеви, пет и надаље, спадају у непроменљиве речи, с тим што су стотина, хиљада, милион и милијарда бројеви само по служби, а по осталим особинама су именице.

а) Број један има облике за сва три рода и заменичко-придевску промену:

	м. р.	ср. р.	ж. р.
Н.	један	једно	једна
Г.	једног(а)	једног(а)	једне
Д.	једном(е)	једном(е)	једној
А.	један / једног(а)	једно	једну
В.	-	-	-
И.	једним	једним	једном
Л.	једном	једном	једној

Слика 2. Број један

Нема облика множине, осим кад се употребљава уз именице које имају само множину, а означавају један појам (pluralia tantum):
једни наочари, једне гусле, једна врата.

б) Број два остварује се у том облику уз именице мушког и средњег рода и у облику две уз именице женског рода и мења се на следећи начин:

	м. и ср. р.	ж. р.
Н.	два	две
Г.	двају	двеју
Д.	двама	двема
А.	два	две
В.	два	две
И.	двама	двема
Л.	двама	двема

Слика 3. Број два

По истој промени мења се и број оба, обе.

в) Бројеви три и четири мењају се по истој промени и имају исти облик за сва три рода:
три града три села три земље
трију градова трију села трију земаља

Збирни бројеви означавају тачан број појмова који су означени именицама са значењем младог бића уз које стоје, односно тачан број бића различитог рода: двоје јаради, троје прасади, шесторо деце, осморо наставника (и жена и мушкараца), седморо судија (и мушкараца и жена).

Редни бројеви означавају који је по реду појам означен именицом уз коју стоје: прво место, друга жена, осми разред, двеста осамдесет трећи километар.

У вишечланим редним бројевима само је последњи члан редни број, док су остали основни бројеви.

Редни бројеви имају облике сва три граматичка рода и за оба граматичка броја (једнину и множину).

једнина	м. р.	ср. р.	ж. р.
Н.	девети град	девето село	девета река
Г.	деветог града	деветог села	девете реке

множина	м. р.	ср. р.	ж. р.
Н.	девети градови	девета села	девете реке
Г.	деветих градова	деветих села	деветих река

Слика 4. Редни бројеви

Бројне именице

Бројне именице су посебна категорија именица које су настале извођењем од бројева:

двојица, тројица, шесторица - само за мушка лица;
петица, осмица, јединица;
десетак, педесетак, стотинак, седмак, петак;
двојка, тројка;
стотина, шестина;
хиљада, милијарда, стотина, милион...

Сажетак

Бројеви су несамосталне, одредбене речи које означавају колико има онога што значи именица уз коју стоје или у којем се реду међу другим појмовима налази тај појам.

Бројеви се деле на основне, редне и збирне.

Основни бројеви означавају колико има појединачно узетих појмова означених именицом уз коју стоје.

Збирни бројеви означавају тачан број појмова који су означени именицама са значењем младог бића уз које стоје, односно тачан број бића различитог рода.

Редни бројеви означавају који је по реду појам означен именицом уз коју стоје. Бројне именице су посебна категорија именица које су настале од бројева.