upitnik o nasilju u školi

upitnik

Изјава за такмичење Књижевна олимпијада

Коста Трифковић

КОСТА  ТРИФКОВИЋ 
Рођен је 1843. године у Новом Саду. Ту је учио основну школу и гимназију, а поморску школу у Ријеци. Једно време је био морнар. Кад виде да морнарски живот није тако романтичан какав му је изгледао, он га напусти и на Ријеци заврши гимназију. После је свршио права и постао прво општински чиновник, а доцније адвокат у Новом Саду, где је живео све до смрти 1875. године.Трифковић је један од ретких позоришних људи код Срба. Он је живот посветио нашој оскудној драмској књижевности, и то комедији. После Јована Стерије Поповића, ниједан се од бољих писаца, сем Змаја са „Шараном“, није тим књижевним родом бавио све до Трифковића. Он се позоришту сасвим посветио последњих година свога живота и написао око петнаест позоришних дела. То су већином шаљиве игре, као Избирачица, Школски надзорник, Златна барка, Честитам и Љубавно писмо, или драмати, Француско-пруски рат, као Младост Доситеја Обрадовића и На Бадњи дан. Он је прерађивао и туђе, махом немачке, лаке и шаљиве позоришне комаде: Мило за драго, Тера опозицију и друге. Огледао се и на приповеци и лирској поезији. Написао је још и знатан број хумористичних прича и цртица по ондашњим листовима и часописима.

Трифковић није виши сатиричар или морални цензор који слика карактере, типове и нарави и изврће их потсмеху. То је, унеколико, радио Јован Стерија Поповић. Трифковић нема његове дубине и замаха, Он се зауставио на најлакшој врсти комедије, на комедији интриге, у којој је сва комика у радњи и ситуацијама, а личности и њихов унутарњи живот су споредно, ту су само да употпуне оквир комичних ситуација. Тако, у „Љубавном писму“ цела комика проистиче из тога што једно писмо случајно залута у један џеп где му није било место. У његовим комедијама је приказана новосадска чаршија, ситни људи, са ситним и безазленим страстима и навикама. Трифкоаић је и сам на нивоу те чаршије, хоће да је забави и насмеје и да се и сам са њом забави, пријатно и лако. У такву врсту комедије он је унео необично жив и духовит дијалог и ретку вештину компоновања. Комика је ту површна, неуметничка, али пријатна ипак и врло занимљива. Његове комедије су испуњавале оригинални позоришни репертоар све до појаве Бранислава Нушића.

ДЕЛА КОСТЕ ТРИФКОВИЋА:

• lШколски надзорник, 1872.
• Честитам, 1872.
• Француско-пруски рат, 1872.
• Избирачица, 1873.
• Љубавно писмо, 1874.
• На бадњи дан, 1876.
• Пола вина, пола воде, 1876.
• Мила, 1884.
• Младост Доситеја Обрадовића, 1894 

ИЗБИРАЧИЦА

комедија Косте Трифковића у три чина. Ова комедија у својој структури има елементе западноевропске иронијске комедије. Иронијски тип комедије поштује три постулата. Писац најпре приказује нормалну линију живота – миран и уобичајен живот без потреса, промена, сукоба. Убрзо затим, долази до искакања из нормалне линије живота, односно долази до неког непредвидљивог догађаја и до промена у понашању неког од ликова што за последицу има његов сукоб са околином.

Бранислав Нушић

Бранислав Нушић Бранислав Нушић је рођен 20. октобра (8. октобра по јулијанском календару) 1864. у Београду, недалеко од Саборне цркве (данашња улица Краља Петра I), у кући на чијем је месту данас Народна банка Србије, као Алкибијад Нуша(цинц. Alchiviadi al Nuşa) од оца Ђорђа (Георгијаса), цинцарског порекла и мајке Љубице. Његов отац је био угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије.

Осим што је писао за позориште, радио је као драматург или управник у позориштима у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. Био је изабран за председника Удружења југословенских драмских аутора и чланаСрпске краљевске академије. Нушићева дела су од 1950. до данас адаптирана у педесетак биоскопских и телевизијских филмова.

Књижевна дела

Комедије

• „Сумњиво лице“ (1887)
• „Протекција“ (1889)
• „Обичан човек“ (1899)
• „Свет“ (1906)
• „Пут око света“ (1910)
• „Госпођа министарка“ (1929)
• „Мистер Долар“ (1932)
• „УЈЕЖ - Удружење југословенских еманципованих жена“ (1933)
• „Ожалошћена породица“ (1935)
• „Др“ (1936)
• „Покојник“ (1938)
• „Не очајавајте никад!“
• „Власт
• Прва љубав (комедија за децу)

Роман

• „Општинско дете“ (у Сарајеву издано као „Опћинско дијете“) (1902)
• „Хајдуци“ (свој доживљај из детињства) (1933) 
• „Деветсто петнаеста“ (1920) 
• „Аутобиографија“ (1924)

Драме[уреди]

• „Пучина“ (1901)
• „Тако је морало бити“
• „Јесења киша“ (1907)
• „Иза Божјих леђа“ (1910)
• „Кирија“
• „Аналфабета“

Приповетке

• „Политички противник“
• „Посмртно слово“
• „Класа“
• „Приповетке једног каплара“

Трагедије

• „Кнез Иво од Семберије“
• „Хаџи-Лоја“
• „Наход“

Расправе и уџбеници

• „Реторика“

Путописи

• Косово, Опис земље и народа

Vukovi pevači

Medju najuspešnije pevače epskih narodnih pesama od kojih je Vuk iste beležio spadaju: Tešan Podrugović,
Filip Višnjić i Starac Milija.

podela na cikluse

Epske pesme , po Vuku nazvane muskim pesmama, podeljene su na cikluse . Ciklusi su grupisani prema tematici pesama ili po licnostima o kojima govore.
Postoje:
1. Neistorijski ciklus
2. Pretkosovski ciklus
3. Kosovski ciklus
4.Pokosovsi ciklus
5.Ciklus pesama o Kraljevicu Marku
6.Hajducki ciklus
7.Uskocki ciklus
8. Ciklus pesama o oslobodjenju Srbije i Crne Gore