Бранислав Нушић Бранислав Нушић је рођен 20. октобра (8. октобра по јулијанском календару) 1864. у Београду, недалеко од Саборне цркве (данашња улица Краља Петра I), у кући на чијем је месту данас Народна банка Србије, као Алкибијад Нуша(цинц. Alchiviadi al Nuşa) од оца Ђорђа (Георгијаса), цинцарског порекла и мајке Љубице. Његов отац је био угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије.
Осим што је писао за позориште, радио је као драматург или управник у позориштима у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. Био је изабран за председника Удружења југословенских драмских аутора и чланаСрпске краљевске академије. Нушићева дела су од 1950. до данас адаптирана у педесетак биоскопских и телевизијских филмова.
Комедије
- „Сумњиво лице“ (1887)
- „Протекција“ (1889)
- „Обичан човек“ (1899)
- „Свет“ (1906)
- „Пут око света“ (1910)
- „Госпођа министарка“ (1929)
- „Мистер Долар“ (1932)
- „УЈЕЖ - Удружење југословенских еманципованих жена“ (1933)
- „Ожалошћена породица“ (1935)
- „Др“ (1936)
- „Покојник“ (1938)
- „Не очајавајте никад!“
- „Власт
- Прва љубав (комедија за децу)
Роман
- „Општинско дете“ (у Сарајеву издано као „Опћинско дијете“) (1902)
- „Хајдуци“ (свој доживљај из детињства) (1933)
- „Деветсто петнаеста“ (1920)
- „Аутобиографија“ (1924)
Драме[уреди]
- „Пучина“ (1901)
- „Тако је морало бити“
- „Јесења киша“ (1907)
- „Иза Божјих леђа“ (1910)
- „Кирија“
- „Аналфабета“
Приповетке
- „Политички противник“
- „Посмртно слово“
- „Класа“
- „Приповетке једног каплара“
Трагедије
- „Кнез Иво од Семберије“
- „Хаџи-Лоја“
- „Наход“
Расправе и уџбеници
- „Реторика“
Путописи
- Косово, Опис земље и народа
Нема коментара:
Постави коментар