Припремна настава: Уметничка књижевност:8.разред

Уметничка књижевност - осми разред

  00:18:59

Jedinica: 41 od 41

На крају ћемо поменути књижевна дела и писце који се обрађују у осмом разреду основне школе. Са предзнањем из теорије књижевности можемо у потпуности да доживимо сву лепоту и вредност врхунски дела која припадају књижевној уметности. Следе информације које су неопходне за успешан завршетка основношколског образовања из ове области.

 

Осми разред

Наслов дела: „Србија“
Име аутора: Оскар Давичо
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: социјална и родољубива песма
Мотиви: богатсво песникове домовине, туга због социјалне беде у којој живи народ, захтев за социјалном правдом, позив на побуну.
Стилске фигуре:
Епитети: тужна, дивље, црвени, боса, глува, гладна, слепе, набрекла, отекло, сита, мукли, сувоњави, дубоки, рововски...
Метафоре: „тужна песма“, „мајка стара“, „камени динар“, „мед зноја“, „гладне руке“, „боса песма глуве жалопојке“...

Слика 1. О. Давичо

 

Апострофа: „Ој, Србијо...“
Персонификације: Србија има лица, очи, уста, жеље, муке, бриге; љуби, пије...
Поређење: „... милошта / што плаче као крв грожђа, као суза мошта, / као онај пољубац...“; „А свако од туге за дан / као век читав остари“.

 

Наслов дела: „Пилипенда“
Име ауторa: Симо Матавуљ
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Тема: Пилипендино одупирање преласку у другу веру упркос глади и веома тешком животу сељака у 19. веку, нарочито у селима Далмације.
Ликови: Пилипенда (Пилип Бакљина), Јела, Јован Кљако; животиње: магарац Куријел, кокошка Пирга
Место: село К, у Петровом Пољу, у горњој Далмацији
Време: зима 1834.

У овој приповеци реалистично је приказан тежак живот Срба из Далматинске Загоре, који су живели у беди и сиромаштву, а под сталним притиском римокатоличког унијаћења.

Порука: Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу.
Кратак садржај: Пилипенда је био храбри и пркосни далматински сељак православне вере, иако је живео тешким и мукотрпним животом. Више је волео да умре од глади него да изда своја уверења и изгуби част. Сиромаштво у ком су живели Пилипенда и његова жена Јела довела их је дотле да морају да продају своју једину кокошку. Пилипенду је испровоцирао Јован Кљака, кoји је прешао у другу веру из користољубља, толико да је бес искалио на свом магарцу Куријелу. Зачуђени Куријелов поглед након добијеног ударца изазвао је велику жалост због које је Пилипенда горко заплако.

Слика 2. С. Матaвуљ

 

Наслов дела: „Све ће то народ позлатити“
Име ауторa: Лаза Лазаревић
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Тема: повратак младог, тешко рањеног војника из рата и тежак положај ратних инвалида који су се борили за слободу своје домовине, а власт је касније заборављала на њих, па су постајали просјаци.
Ликови: Благоје казанџија, капетан Танасије Јеличић, Благојев син, капетаница
Главни лик: Благоје казанџија

Лаза Лазаревић осуђује државу и власт што не брину о ратним инвалидима, што је уочљиво већ и у ироничном наслову „Све ће то народ позлатити“.
Приповетка је реалистична, Л. Лазаревић објективно (реално) приказује догађаје.

Кратак садржај: Благоје казанџија чека свог сина да стигне са ратишта бродом, разговарајући са капетаном Танасијем Јелачићем, који дочекује своју жену. Лазаревић потресно описује долазак Благојевог сина који се из рата враћа као инвалид. Благоје прво и не препознаје сина, а када га угледа, теши га речима: „Све ће то народ позлатити.“

Слика 3. Л.Лазаревић

 

Наслов дела: „Деобе“
Име аутора: Добрица Ћосић
Књижевни род: епика
Књижевна врста: роман
Тема одломка: страдање сељана у врeме Другог светског рата на најнеочекиванијем месту - у сеоској црквици у чијем је темељу експлозив
Место: сеоска црква моравског села Трнаве
Време: Други светски рат, 1941. година
Главни лик: народ

 

Слика 4.  Добрица Ћосић

 

 

Наслов дела: „Ромео и Јулија“
Име аутора: Вилијем Шекспир
Књижевни род: драма
Књижевна врста: трагедија
Тема: трагична љубав Ромеа и Јулије; судбина двоје заљубљених који умиру због мржње међу својим породицама (Монтаги и Капулет)
Порука: Љубав је јача од мржње.
Ликови: Јулија Капулети, Ромео Монтеги, монах Лаврентије, Јулијина дадиља, Парис, Тибалт.

Слика 5. Вилијем Шекспир

Слика 6. Ромео и Јулија

 

 

Наслов дела: „Очију твојих да није“
Име аутора: Васко Попа
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: љубавна песма
Тема: љубав према жени у урбаној средини
Симболи: небо - ширина, радост, ведрина; врбе - љубав, нежност; сунце - топлина, живот...
Метафоре: небо у стану, зидови у очима, врбе прелазе преко прага, сунце је преноћило у сну...
Стих: слободан, без рима
Строфе: терцине

 

 

Слика 7. Васко Попа

 

Наслов дела: „Ђулићи“, збирка песама посвећена жени Јована Јовановића Змаја, Ружи (ђул је на турском ружа)
Име аутора: Јован Јовановић Змај
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: љубавне песме
Песме су пуне љубави и животне радости.

Слика 8. Змај

Слика 9. Ђулићи

Наслов дела: „Житије Светог Саве“
Име аутора: Теодосије
Књижевно-научно дело
Врста: биографија

Слика 10. Свети Сава

 

Наслов дела: „Кроз мећаву“
Име аутора: Петар Кочић
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Тема: Рељина и Вујина борба с мећавом која се трагично звршавагла
Главни ликови: Реља Kнежевић и његов синовац Вујо
Стилске фигуре:
Персонификације: зима је стегла, студен бије, уједа, гризе...
Ономатопеје: звизг, руштрити, шкрипати, хујити…
Поређења: „Јака се и бучна мећава диже као да се цела планина из темеља потреса“; „старац као одваљен од брда“…
Кратак садржај: У богатој слици зимског пејзажа Кочић прича о гашењу два живота у мећави. У овом тексту догађаји, неизвесност, страх и борба за живот градацијски расту. У немилосрдној борби са мећавом и дубоким снегом Реља Кнежевић, са ким је његов синовац за кога брине, сећа се младости. У прошлости он је био богат и моћан, а сада је сиромашан и очајан.

Слика 11. Петар Кочић

Слика 12. Мећава

 

Наслов дела: „Сумњиво лице“
Име аутора: Бранислав Нушић
Књижевни род: драма
Књижевна врста: комедија
Тема: хватање сумњивог лица у једној пограничној варошици, али и представљање власти последњих Обреновића

Слика 13. Б. Нушић

Слика 14. Сумњиво лице

 

Време: владавина Обреновића
Место: погранична паланка
Ликови: Јеротије Пантић (срески капетан), Анђа (Јеротијева жена), Марица (Јеротијева ћерка), Вића (писар), Жика, Ђока
Кратак садржај: Једнога дана среском капетану Јеротију жена Анђа доноси писмо. То је љубавно писмо од Ђоке намењено Марици, њиховој ћерки. Мислећи да је у питању шифровано писмо, посебно што истовремено стиже телеграм из министарства да у њихову варош долази младић са антидинастичким списима, Јеротије се труди да га разуме. Јеротије креће у потрагу за сумњивим лицем, тј. Ђоком који се налази у хотелу „Европа“. Са својим сарадницима Јеротије га хапси и саслушава. Након низа околности Јеротије схвата да Ђока није кривац и да антидинастички списи не постоје, већ да су то љубавна писма. Ђока је пуштен из притвора и убрзо постаје Јеротијин зет.

 

Наслов дела: „Писмо мајци“
Име аутора: Сергеј Јесењин
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: елегија
Строфе: катрени
Стихови: деветерци и десетерци
Рима: укрштена

Слика 15. Сергеј Јесењин

Слика 16. Мајка

 

Тема: мајчина љубав и бол узвраћена топлим синовљевим осећањима, иако је он на прекретници између живота и смрти.
Метафоре: „Ударио нож сред срца љут”, „живот што не бди”...

 

Наслов дела: „Сеобе“
Име аутора: Милош Црњански
Књижевни род: епика
Књижевна врста: роман
Тема одломка: војни аустроугарски пук (славонско-подунавски пук) под вођством Вука Исаковича
Време: аустроугарски ратови (1745—1755)
Место: Печуј у Мађарског; варош Радкерсбург на реци Мури

Слика 17. Милош Црњански

Слика 18. Сеобе

 

Ликови: Славонско-подунавски пук, Вук Исакович, Аранђел и Дафин.

 

Наслов дела: „Мост на Жепи“
Име аутора: Иво Андрић
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Тема: изградња моста на Жепи и везирови разлози за ово дело
Ликови: везир Јусуф Ибрахим, неимар

Слика 19. Иво АНдрић

 

Наслов дела: „Ламет над Београдом“
Име ауторa: Милош Црњански
Књижевни род: епика и лирика
Књижевна врста: поема
Тема: песникова јадиковка и жеља да се врати у своју земљу и свој Београд
Стилске фигуре:
Контрасти: смрт – живот; бесмисао – смисао; сјај и срећа – мрак и несрећа; прошлост (свет) – садашњост (Београд); туга – радост;
Метафора: Читава поема је метафорична. Представљен је Београд који вечито сија, у њему се налази сва срећа.

Слика 20. Београд

 

Сажетак

 

     Наслов дела: „Србија“; име аутора: Оскар Давичо; књижевни род: лирика; књижевна врста: социјална и родољубива песма

     Наслов дела: „Пилипенда“; име ауторa: Симо Матавуљ; књижевни род: епика; књижевна врста: приповетка

     Наслов дела: „Све ће то народ позлатити“; име ауторa: Лаза Лазаревић; књижевни род: епика; књижевна врста: приповетка

     Наслов дела: „Деобе“; име аутора: Добрица Ћосић; књижевни род: епика; књижевна врста: роман

      Наслов дела: „Ромео и Јулија“; име аутора: Вилијем Шекспир; књижевни род: драма; књижевна врста: трагедија

      Наслов дела: „Очију твојих да није“; име аутора: Васко Попа; књижевни род: лирика; књижевна врста: љубавна песма

     Наслов дела: „Ђулићи“; име аутора: Јован Јовановић Змај; књижевни род: лирика; књижевна врста: љубавне песме

    Наслов дела: „Житије Светог Саве“; име аутора: Теодосије; књижевно-научно дело; врста: биографија

     Наслов дела: „Кроз мећаву“; име аутора: Петар Кочић; књижевни род: епика; књижевна врста: приповетка

     Наслов дела: „Сумњиво лице“; име аутора: Бранислав Нушић; књижевни род: драма; књижевна врста: комедија

     Наслов дела: „Писмо мајци“; име аутора: Сергеј Јесењин; књижевни род: лирика; књижевна врста: елегија

     Наслов дела: „Сеобе“; име аутора: Милош Црњански; књижевни род: епика; књижевна врста: роман

      Наслов дела: „Мост на Жепи“; име аутора: Иво Андрић; књижевни род: епика; књижевна врста: приповетка

      Наслов дела: „Ламет над Београдом“; име ауторa: Милош Црњански; књижевни род: епика и лирика; књижевна врста: поема

MULTIMEDIJA

---

00:02:21MMS_41.mp4

Припремна настава: Уметничка књижевност:7 .и 8. разред

Уметничка књижевност - седми и осми разред

 Настављамо са подсећањем на нека од најважнијих књижевноуметничких дела која су се обрађивала у основној школи. Прво би требало да ученици прочитају у својим читанкама из седмог и осмог разреда оне текстове које ћемо поменути. Следе битне чињенице о насловима дела, њиховим ауторима, књижевним родовима и врстама, строфама, стиховима, стилскима фигурама, темама, мотивима, ликовима, порукама итд.

 

Седми разред

Наслов дела: „Кањош Мацедоновић“
Име аутора: Стефан Митров Љубиша
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Тема: борба Кањош Мацедоновић против дива Фурлана, непријатеља венецијанског дужда да би побољшао положај својих Паштровића
Ликови: Кањош Мацедоновић, Фурлан, венецијански дужд
Главни лик: Кањош Мацедоновић (човек са врлинама и манама: племенит, храбар, родољубив, лукав, мудар, сналажљив, мален растом и неугледан, осетљив, лаковеран)
 

Слика 1. С. М. Љубиша

 

Наслов дела: „Небо“
Име аутора: Стеван Раичковић
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: мисаона песма
Стилске фигуре:
Симболи: дубина плава, круг вртоглав (безгранични простор) - живот; голуб - оно што се у животу мора пронаћи (љубав, нада, лепота, мир, правда, слобода...)
Епитети: плава, вртоглав

Слика 02. Стеван Раичковић

Слика 03. Небо

 

Наслов дела: „Подне“
Име аутора: Јован Дучић
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: описна (дескриптивна) песма
Строфе: катрени
Стих: дванаестерац
Рима: обгрљена

Слика 04. Ј. Дучић

Слика 05. Сунце

 

Синестезија: „Слани модар мирис пролетњег мора“;
Епитети: младо, крупно, слан, модар, љубичасте, гранитне, мирно, топал, стаклен, сунчани, испрани, сребрни...
Персонификације: младо сунце, површина целива стене, немо стоје обале;
Метафоре: сунце пуно плама, „И у мојој души / продужено видима ово мирно море“.
Симбол: сунце - мир и спокој душе модерног човека

 

Осми разред

Наслов дела: „Мемоари“
Име ауторa: Прота Матеја Ненадовић
Књижевно-научно дело
Врста: мемоар
Ликови: Алекса Ненадовић, Фочић Мехмед-ага, Илија-Бирчанин, Милован Грбовић
Главни лик: Алекса Ненадовић
Тема: историјски догађај, познат као „сеча кнезова“ у којој су страдали Алекса Ненадовић, Протин отац, и Илија Бирчанин. Прота Матеја Ненадовић био је очевидац овог догађаја.
 
Паралела између народне песме „Почетак буне против дахија“ и „Мемоара“: исти ликови и исти историјски догађај.

Слика 06. П. М. Ненадовић

Слика 07. Први српски устанак

Слика 08. Устанак 

 

 

Наслов дела: „Горски вијенац“
Име аутора: Петар Петровић Његош
Књижевни род: епика, лирика и драма
Књижевна врста: спев
Ликови: владика Данило, Вук Мићуновић, Селим-паша
Главни лик: владика Данило
Стилске фигуре:
Алегорија: „да се вуци не преједу меса,
                   да овчица која не занесе
                  своје руно у грм покрај пута“...
Цитати: „Тврд је орах воћка чудновата
            не сломи га, ал` зубе поломи!“
            „Коме закон лежи у топуз,
            трагови му смрде нечовјештвом!“
            „Спуштавах се ја на ваше уже,
            умало се уже не претрже.

Кратак саржај: У основној школи анализира се одломак из „Горског вијенца“ у ком је дато писмо везира Селим-паше и одговор владике Данила. Наиме, Селим-паша сматра да Црна Гора припада Турском царству и тражи од владике и главара да му дођу на „биљег“ и да се поклоне. Владика му алегоријски одговара да не пристаје на турску тиранију.

Слика 9. Његош

 

Наслов дела: „Писма из Италије“
Име аутор: Љубомир Ненадовић
Књижевно-научно дело
Врста: путопис
Главни лик: Његош
Његош изговара реченицу: „Црногорци не љубе ланце“,    у којој  су ланци симбол ропства.
Кратак садржај: У путопису „Писма из Италије“ Љубомир Ненадовић је најзначајније место дао песнику и владици Његошу. Дане проведене са њим у Италији сматрао је најлепшим делом својих путовања по свету. Био је импресиониран Његошевом личношћу и у својим писмима га је описао са много љубави и поштовања. Није га приказао само као песника, великог владара и јунака, већ и као карактерног, осећајног и духовитог човека. 

Слика 10. Љ. Ненадовић

 

 

Наслов дела: „Отаџбина“
Име аутора: Ђура Јакшић
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: родољубива песма
Тема: херојство српског народа
Стилске фигуре:
Епитети: дубоке, суморног, мрачним, далекој,немом...
Симбол: камен - отаџбина, одбрана, пркос, браник, бедем;
Метафоре: камен - одбрана; „бријане главе“, „теме ћелаво“ - Турци;
Персонификације: Камен „... претећ сунцу дере кроз облак / Суморног чела мрачним борама / О вековечности прича далекој / показујућ немом мимиком / Образа свог бразде дубоке“; „из праха диже у небо“,  „грмљавина страшна кида“
Хипербола: „И овај камен земље Србије / Што претећ сунцу дере кроз облак“; „А камен овај, ко пирамида / Што се из праха диже у небо, / Костију кршних то је гомила“;
 

Слика 11. Ђ. Јакшић

Слика 12. Отаџбина

 

Поређење: „А камен овај, ко пирамида / Што се из праха диже у небо“.

 

Наслов дела: „Светли гробови“
Име ауторa: Јован Јовановић Змај
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: мисаона (рефлексивна) песма
Тема: однос песника према гробовима предака који светле за све будуће нараштаје
 

 

Слика 13. Ј. Ј. Змај

 

Симболи: гробље - пролазност, смрт, знак памћења и вековне мудрости; светли гробови - захваљујући њима, прожимају се старо и ново, на идеале једних надовезују се идеали других, без којих живот и нема смисла, а до ИДЕАЛА се стиже борбом, вером и надом, али и упорношћу која не зна за сумње и клонућа;
Епитети: млада, виших, недогледног, клете, даљних, узвишеној, бистрим, мрачни, зрачни’, громким, божанском, светлог;
Анафора: седам стихова почиње речју „гробље“; 
Контраст: гробље и колевка, брда и долине, светлост и тама, цар и краљ, избраник и мученик, висина звезда и земљица, стари и нови гробови, „Где ја стадох – ти ћеш поћи! / Што не могох – ти ћеш моћи!“; „Живот празан – младост пуста“; „нове клице, стара нада“, „ново цвеће, стабла стара“; „без њих би се малаксало / без њих би се брзо пало“;
Градација: од општег ка појединачном: ГРОБЉЕ је земља, вода, врт и градине, брда и долине, стопа, гроб до гроба, „који су те напред звали / који су те ојачали / који су ти крила дали“, „без њих би се малаксало / без њих би се брзо пало“;
Метафора: светли гробови, „кад се умље у прошлост удуби“, гробови сјају сваком нараштају, гласови продиру кроз свет мрачни; „свет би био гроб без цвета“;
Персонификација: „милионе прогутала ј’ тама“, „повесница прича ово“, „ту се слег’о живот млади / да се с гробом разговара“;
Поређење: „Баш ка’ горе око звезда“;  
Поента: Гробови су прошлост једног народа, а наш народ је многе изгубио за боље сутра. Њихова жртва, смрт и дела светле за будућа покољења. Представљају вечност и истрајност једног народа.

 

Сажетак

     Наслов дела: „Кањош Мацедоновић“; име аутора: Стефан Митров Љубиша; књижевни род: епика; књижевна врста: приповетка
     Наслов дела: „Небо“; име аутора: Стеван Раичковић; књижевни род: лирика; књижевна врста: мисаона песма
     Наслов дела: „Подне“; име аутора: Јован Дучић; књижевни род: лирика; књижевна врста: описна (дескриптивна) песма
     Наслов дела: „Мемоари“; име ауторa: Прота Матеја Ненадовић; књижевно-научно дело; врста: мемоар
     Наслов дела: „Горски вијенац“; име аутора: Петар Петровић Његош; књижевни род: епика, лирика и драма; књижевна врста: спев
     Наслов дела: „Писма из Италије“; име аутор: Љубомир Ненадовић; књижевно-научно дело; врста: путопис
     Наслов дела: „Отаџбина“; име аутора: Ђура Јакшић; књижевни род: лирика; књижевна врста: родољубива песма
    Наслов дела: „Светли гробови“; име ауторa: Јован Јовановић Змај; књижевни род: лирика; књижевна врста: мисаона (рефлексивна) песма

 

MULTIMEDIJA

---

00:03:39MMS_40.mp4

Припремна настава: Уметничка књижевност 5,6и 7. разред

Уметничка књижевност - пети, шести и седми разред

  

     Tоком осмогодишњег школовања ученици су читали многа књижевна дела којих сада треба да се подсетимо. Потребно је да пронађете своје читанке из петог, шестог и седмог разреда и обновите текстове које сте обрађивали. Сад ћемо у кратким цртама да се подсетимо основних информација о тим делима: наслова дела, аутора, књижевних родова и врста којима то дело припада, тема, мотива, ликова, врста стихова и рима, стилских фигура и порука.

 

Пети разред

Наслов дела: „Доживљаји Тома Сојера“
Име аутора: Марк Твен
Књижевни род: епика
Књижевна врста: роман
Тема: враголије Тома Сојера
Ликови: Том Сојер, Хаклбери Фин, тетка Пола, Индијанац Џо, Џим
Кратак садржај: Том Сојер је дечак без родитеља, који живи код своје тетке на обали Мисисипија. Увек је спреман за авантуру и несташлуке. Један од назанимљивијих одломака је онај када Том добије од тетке задатак да офарба ограду. Уместо да је сам офарба, он другарима препушта посао у замену за разне поклоне – кликере, праћке, јабуке. Том Сојер је у бројним доживљајима показао своју маштовитост, сналажљивост и храброст.

 

Слика 1. Том Сојер

 

Наслов дела: „Робинзон Крусо“
Име аутора: Даниел Дефо
Књижевни род: епика
Књижевна врста: роман
Тема: борба човека са природом и самим собом у циљу преживљавања
Ликови: Робинзон Крусо, Петко
Кратак садржај: Ово је авантуристички роман у ком су описане авантуре младог морнара и његов живот на пустом острву, далеко од цивилизације. Робинзон је рођен у Енглеској, маштао је да постане морнар, а онда му се сан и  остварио. Без знања родитеља укрцао се на брод и кренуо у непознато. Нажалост, доживео је бродолом и завршио на пустом острву. Дуго се сам сналазио, да би стекао и пријатеља Петка – домороца ког је спасао од људождера. Када је на крају један брод приспео на острво, Робинсон и Петко су заједно отишли у Енглеску.   

 

Слика 2. Робинсон Крусо

 

Наслов дела: „Вашар у Тополи“ (збирка песама)
Име аутора: Добрица Ерић
Књижевна род: епско-лирски
Стилске фигуре:
Персонификације: „расту у небо шарене зграде“, „кроз варош јуре потоци вина“
Хиперболе: „расту у небо шарене зграде“, „кроз варош јуре потоци вина“, „све живо крене са свих салаша“, „бујице народа, кола и стоке“, „куља у варош шарена река“
Епитети: шарене, чувени
Метафора: „у престоницу српских чокота“, „куља у варош шарена река“

Слика 3. Вашар

 

Наслов дела: „Шашава песма“
Име аутора: Мирослав Антић
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: љубавна песма за децу
Лирски субјект: девојчица
Рима: укрштена
У форми дијалога: разговор између мајке и ћерке
Стилске фигуре:
Метафоре: „шта се то збива у твојој глави“, „у њој дечаци постоје“...
Епитети: смеђи, црни, плави;
Поређења: „сви много личе на нешто лепо као из приче“, „постоје, кажем, као на јави дечаци смеђи, црни и плави“.

Слика 4. Шашава песма

 

 

Шести разред

Наслов дела: „Аска и вук“
Име аутора: Иво Андрић
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Ликови: Аска, вук
Тема: Аскина игра за живот
Порука: Уметност и воља за отпором побеђују свако злож
Кратак садржај: Аска је необична овчица која је желела да постане балерина. Док је у балетској школи учила прве кораке, није ни слутила  да ће најважнија предства у њеном животу бити игра за живот. Наиме, у шуми је наишла на вука ког је замајала својом игром и то довољно дуго да сачека ловце који су вука одстрелили.

 

 

Слика 5. Аска и вук

 

Наслов дела: „Избирачица“
Име аутора: Коста Трифковић
Књижевни род: драма
Књижевна врста: комедија
Тема: размажена девојка Малчика бира просце
Ликови: Малчика, Јеца, Савета, Соколовић
Порука: Пробирач увек нађе отирач.
Кратак садржај: Малчика је намћораста, незадовољна, лења, себична и безобразна девојка, коју су родитељи размазили. Прави је тиранин према својим ближњима. Има неколико удварача и жели све да их освоји, без обзира на то што се неки од удварача свиђају њеним рођакама. Због своје уображености Малчика није приметила да је само један младић истински заљубљен у њу. Стално му се руга. Мислила је да најпожељнија девојка и није помишљала на то да ће њено понашање имати последице. Док је Малчика бирала за кога ће да се уда, младићи су изабрали друге девојке и њој није преостало ништа друго него да прихвати младића ког је исмевала.

 

 

Слика 6. Избирачица

 

 

Наслов дела: „Аутобиографија“ (одломак „Прва љубав“)
Име аутора: Бранислав Нушић
Књижевни род: епика
Књижевна врста: роман
Тема: прва Нушићева љубав
Ликови: дечак Нушић, Перса
Кратак садржај: Прва Нучићева љубав била је деветогодишња Перса из комшилука. Заљубио се у њу јер је дошло време да се заљуби, а она му је била најближа. Љубав јој изјављује у бурету.  Много су се волели Нушић и Перса, али им није било суђено да буду заједно. Зато су одлучили да поједу дрвца од шибице, отрују се и тако окончају своју несрећну љубав. Наравно, у томе нису успели. Нушићева љубав се завршила тако што га је Перса омрзла.

 

 

Слика 7. Аутобиографија

 

Наслов дела: „Плава звезда“
Име аутора: Мирослав Антић
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: мисаона песма
Стилске фигуре:
Епитети: плава, чудна, сјајна
Симбол: плава звезда - снови, машта, жеља, тајна коју треба открити; водиља сваког човека
Хиперболе: мора даље да се лута, / - триста пута, / петсто пута, / Мора друга да се нађе... / трећа... пета... / мора у сну да се зађе / на крај света. / И још даље иза краја - / до бескраја.

 

Слика 8. Мирослав Антић

 

 

Седми разред

 

 

Наслов дела: „Живот и прикљученије“
Име аутора: Доситеј Обрадовић
Књижевно-научно дело
Врста: аутобиографија
Тема: живот писца
Кратак садржај: У овом делу Доситеј описује свој живот, од детињства, преко замонашења, образовања, до службе и путовања по Европи. Намера му је била да кроз своју аутобиографију пошаље поуке и савете чиатоцима.

Ово дело написано је славеносербским језиком.

 

Слика 9. Доситеј Обрадовић

 

Наслов дела: „Плава гробница“
Име аутора: Милутин Бојић
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: родољубива песма
Тема: одавање почасти мртвим јунацима
Строфе: катрени
Стих: дванаестерац
Рима: укрштена
Стилске фигуре:
Метафоре: „прометеји наде, апостоли јада“, „света вода“, „света вода“;
Персонификације: „шкољке сан уморан хвата“, „мртве алге“, „дах праха“;
Апострофа: „Стојте, галије царске!“

 

 

Слика 10. Милутин Бојић

 

 

Наслов дела: „Мали Принц“
Име аутора: Антон де Сент Егзипери
Књижевни род: епика
Књижевна врста: роман
Ликови: Мали Принц, пилот, краљ, пословни човек, уображенко, пијаница, географ, фењерџија, лисица...
Главни ликови: Мали Принц, пилот
Тема: принчеве згоде и незгоде на његовом путовању
Кратак садржај: Мали Принц је дечак из свемира који први пут долази на планету Земљу, желећи да нешто ново научи и открије. Из његовог света га је отерала захтевност једне руже. Путујући астероидима, упознао је различите врсте људи и није могао да разуме смисао њихових постојања. Запањила га је бесмисленост, бесциљност и бескорисност њиховог рада, уображеност и саможивост, одсутност љубави и разумевања према ономе што раде.
Ружа симболизује љубав и правог пријатеља који се тешко налази и зато га треба чувати.
Поента: Човек је друштвено биће; одређују га љубав, пријатељство и рад прожети искреношћу и истином. Ако нам нешто од тога недостаје, или то не можемо да пружамо другоме, настаје јаз који је тешко премостити. Људи су осамљени, охоли, отуђени, али још увек постоје они који верују да се свет може променити.

 

Слика 11. А. С. Егзипери

Слика 12. Мали принц

 

Наслов дела: „Поп Ћира и поп Спира“
Име аутора: Стеван Сремац
Књижевни род: епика
Књижевна врста: роман
Тема: сукоб две поповске породице       
Ликови: поп Ћира, поп Спира, Сида, Персида, Меланија, Јуца, Габријела, Петра ПетровићСлика 8. Поп Ћира и поп Спира берберин (учитељ Пера), Шаца, црквењак Аркадије, поп Олуја.
Кратак садржај: Две поповске породице у једном банатском селу живеле су у весељу и слози до није у село дошао млади учитељ Пера. Обе попадије желеле су да своје ћерке удају за учитеља. После многих свађа, које су чак попове довеле до владике, учитељ је за жену узео Меланију, ћерку попа Ћире. Ипак, боље је прошла Јуца, ћерка попа Спире, јер се удала за берберина Шацу и била много срећнија.

 

Слика 13. Стеван Сремац

Слика 14. Поп Ћира и поп Спира

 

Наслов дела: „Покондирена тиква“
Име аутора: Јован Стерија Поповић
Књижевни род: драма
Књижевна врста: комедија
Тема одломка је покондирена Фема у односу према својим ближњима.
Ликови: Фема, Евица (Фемина кћи), Митар (Фемин брат), шегрт Јован, служавка Анчица, поета Ружичић, Василије
Главни лик: Фема (проста и неуглегна мајсторица која силно жели да постане угледна дама)
Кратак садржај: Фема је проста и неугледна мајсторица која силно жели да побегне из свог занатлијског и опанчарског света у вишу класу и постане угледна дама. Била је глупа, уображена, себична и арогантна. На крају је доживела пораз, понижење и срамоту.

 

Слика 15. Стерија

 

Слика 16. Фема

 

Наслов дела: „Бисерне очи“
Име аутора: Сима Пандуровић
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: љубавна песма
Наслов дела: „Бисерне очи“
Име аутора: Сима Пандуровић
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: љубавна песма
Стилске фигуре:
Поређења: „Као дух јесени у шуми лишћа свела, / К`о туга у живот наших жеља тајних...“, „као чар усана медних, / к`о лелујав, меки сјај висина сферних, / лебди и тада осмех“;
Метафоре: „за малу хумку трошних земних жеља“, „сетан осмех једних очију бисерних“...
Епитети: ледени, верни, тамна, плав, мутан, чедан, скривен, скупоцене, незнан, жуте, смерне,трошне, земне...

 

Слика 17. Сима Пандуровић

 

 

Наслов дела: „Међу својима“
Име аутора: Владислав Петковић Дис
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: елегија
Строфе: катрени
Стих: дванаестерац
Рима: укрштена
Стилске фигуре:
Метафоре: „у мом срцу поноћ“, „мој пределе млади“, „моја лепа звезда“, „моја дивна зоро“, „улицама страха“, „гладне очи“, „два наша цвета из четири рата“, „скупила си сузе у косе детиње“...
Контраст: „гозбе сироте“
Апострофа: „Боже! шта ли данас у Србији ради?“
Персонификације: „оживеле воде“, „мирише земља, која стално расте“
Поређење: „Напољу је видно, као пред свитање / Ко да ће се дићи гробови и људи“.

 

Слика 18. Дис

 

Сажетак

     Наслов дела: „Доживљаји Тома Сојера“; име аутора: Марк Твен; књижевни род: епика; књижевна врста: роман
     Наслов дела: „Робинзон Крусо“; име аутора: Даниел Дефо; књижевни род: епика; књижевна врста: роман
     Наслов дела: „Вашар у Тополи“ (збирка песама); име аутора: Добрица Ерић; књижевна род: епско-лирски
     Наслов дела: „Шашава песма“; име аутора: Мирослав Антић; књижевни род: лирика; књижевна врста: љубавна песма за децу
     Наслов дела: „Аска и вук“; име аутора: Иво Андрић; књижевни род: епика; књижевна врста: приповетка
     Наслов дела: „Избирачица“; име аутора: Коста Трифковић; књижевни род: драма; књижевна врста: комедија
     Наслов дела: „Аутобиографија“; име аутора: Бранислав Нушић; књижевни род: епика; књижевна врста: роман
     Наслов дела: „Плава звезда“; име аутора: Мирослав Антић; књижевни род: лирика; књижевна врста: мисаона песма
     Наслов дела: „Живот и прикљученије“; име аутора: Доситеј Обрадовић; књижевно-научно дело; врста: аутобиографија
     Наслов дела: „Плава гробница“; име аутора: Милутин Бојић; књижевни род: лирика; књижевна врста: родољубива песма
     Наслов дела: „Мали Принц“; име аутора: Антон де Сент Егзипери; књижевни род: епика; књижевна врста: роман
     Наслов дела: „Поп Ћира и поп Спира“; име аутора: Стеван Сремац; књижевни род: епика; књижевна врста: роман
     Наслов дела: „Покондирена тиква“; име аутора: Јован Стерија Поповић; књижевни род: драма; књижевна врста: комедија
     Наслов дела: „Бисерне очи“; име аутора: Сима Пандуровић; књижевни род: лирика; књижевна врста: љубавна песма
     Наслов дела: „Међу својима“; име аутора: Владислав Петковић Дис; књижевни род: лирика; књижевна врста: елегија

MULTIMEDIJA

---

00:04:10MMS_39.mp4