Уметничка књижевност - осми разред
00:18:59
Jedinica: 41 od 41
На крају ћемо поменути књижевна дела и писце који се обрађују у осмом разреду основне школе. Са предзнањем из теорије књижевности можемо у потпуности да доживимо сву лепоту и вредност врхунски дела која припадају књижевној уметности. Следе информације које су неопходне за успешан завршетка основношколског образовања из ове области.
Осми разред
Наслов дела: „Србија“
Име аутора: Оскар Давичо
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: социјална и родољубива песма
Мотиви: богатсво песникове домовине, туга због социјалне беде у којој живи народ, захтев за социјалном правдом, позив на побуну.
Стилске фигуре:
Епитети: тужна, дивље, црвени, боса, глува, гладна, слепе, набрекла, отекло, сита, мукли, сувоњави, дубоки, рововски...
Метафоре: „тужна песма“, „мајка стара“, „камени динар“, „мед зноја“, „гладне руке“, „боса песма глуве жалопојке“...
Слика 1. О. Давичо
Апострофа: „Ој, Србијо...“
Персонификације: Србија има лица, очи, уста, жеље, муке, бриге; љуби, пије...
Поређење: „... милошта / што плаче као крв грожђа, као суза мошта, / као онај пољубац...“; „А свако од туге за дан / као век читав остари“.
Наслов дела: „Пилипенда“
Име ауторa: Симо Матавуљ
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Тема: Пилипендино одупирање преласку у другу веру упркос глади и веома тешком животу сељака у 19. веку, нарочито у селима Далмације.
Ликови: Пилипенда (Пилип Бакљина), Јела, Јован Кљако; животиње: магарац Куријел, кокошка Пирга
Место: село К, у Петровом Пољу, у горњој Далмацији
Време: зима 1834.
У овој приповеци реалистично је приказан тежак живот Срба из Далматинске Загоре, који су живели у беди и сиромаштву, а под сталним притиском римокатоличког унијаћења.
Порука: Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу.
Кратак садржај: Пилипенда је био храбри и пркосни далматински сељак православне вере, иако је живео тешким и мукотрпним животом. Више је волео да умре од глади него да изда своја уверења и изгуби част. Сиромаштво у ком су живели Пилипенда и његова жена Јела довела их је дотле да морају да продају своју једину кокошку. Пилипенду је испровоцирао Јован Кљака, кoји је прешао у другу веру из користољубља, толико да је бес искалио на свом магарцу Куријелу. Зачуђени Куријелов поглед након добијеног ударца изазвао је велику жалост због које је Пилипенда горко заплако.
Слика 2. С. Матaвуљ
Наслов дела: „Све ће то народ позлатити“
Име ауторa: Лаза Лазаревић
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Тема: повратак младог, тешко рањеног војника из рата и тежак положај ратних инвалида који су се борили за слободу своје домовине, а власт је касније заборављала на њих, па су постајали просјаци.
Ликови: Благоје казанџија, капетан Танасије Јеличић, Благојев син, капетаница
Главни лик: Благоје казанџија
Лаза Лазаревић осуђује државу и власт што не брину о ратним инвалидима, што је уочљиво већ и у ироничном наслову „Све ће то народ позлатити“.
Приповетка је реалистична, Л. Лазаревић објективно (реално) приказује догађаје.
Кратак садржај: Благоје казанџија чека свог сина да стигне са ратишта бродом, разговарајући са капетаном Танасијем Јелачићем, који дочекује своју жену. Лазаревић потресно описује долазак Благојевог сина који се из рата враћа као инвалид. Благоје прво и не препознаје сина, а када га угледа, теши га речима: „Све ће то народ позлатити.“
Слика 3. Л.Лазаревић
Наслов дела: „Деобе“
Име аутора: Добрица Ћосић
Књижевни род: епика
Књижевна врста: роман
Тема одломка: страдање сељана у врeме Другог светског рата на најнеочекиванијем месту - у сеоској црквици у чијем је темељу експлозив
Место: сеоска црква моравског села Трнаве
Време: Други светски рат, 1941. година
Главни лик: народ
Слика 4. Добрица Ћосић
Наслов дела: „Ромео и Јулија“
Име аутора: Вилијем Шекспир
Књижевни род: драма
Књижевна врста: трагедија
Тема: трагична љубав Ромеа и Јулије; судбина двоје заљубљених који умиру због мржње међу својим породицама (Монтаги и Капулет)
Порука: Љубав је јача од мржње.
Ликови: Јулија Капулети, Ромео Монтеги, монах Лаврентије, Јулијина дадиља, Парис, Тибалт.
Слика 5. Вилијем Шекспир
Слика 6. Ромео и Јулија
Наслов дела: „Очију твојих да није“
Име аутора: Васко Попа
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: љубавна песма
Тема: љубав према жени у урбаној средини
Симболи: небо - ширина, радост, ведрина; врбе - љубав, нежност; сунце - топлина, живот...
Метафоре: небо у стану, зидови у очима, врбе прелазе преко прага, сунце је преноћило у сну...
Стих: слободан, без рима
Строфе: терцине
Слика 7. Васко Попа
Наслов дела: „Ђулићи“, збирка песама посвећена жени Јована Јовановића Змаја, Ружи (ђул је на турском ружа)
Име аутора: Јован Јовановић Змај
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: љубавне песме
Песме су пуне љубави и животне радости.
Слика 8. Змај
Слика 9. Ђулићи
Наслов дела: „Житије Светог Саве“
Име аутора: Теодосије
Књижевно-научно дело
Врста: биографија
Слика 10. Свети Сава
Наслов дела: „Кроз мећаву“
Име аутора: Петар Кочић
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Тема: Рељина и Вујина борба с мећавом која се трагично звршавагла
Главни ликови: Реља Kнежевић и његов синовац Вујо
Стилске фигуре:
Персонификације: зима је стегла, студен бије, уједа, гризе...
Ономатопеје: звизг, руштрити, шкрипати, хујити…
Поређења: „Јака се и бучна мећава диже као да се цела планина из темеља потреса“; „старац као одваљен од брда“…
Кратак садржај: У богатој слици зимског пејзажа Кочић прича о гашењу два живота у мећави. У овом тексту догађаји, неизвесност, страх и борба за живот градацијски расту. У немилосрдној борби са мећавом и дубоким снегом Реља Кнежевић, са ким је његов синовац за кога брине, сећа се младости. У прошлости он је био богат и моћан, а сада је сиромашан и очајан.
Слика 11. Петар Кочић
Слика 12. Мећава
Наслов дела: „Сумњиво лице“
Име аутора: Бранислав Нушић
Књижевни род: драма
Књижевна врста: комедија
Тема: хватање сумњивог лица у једној пограничној варошици, али и представљање власти последњих Обреновића
Слика 13. Б. Нушић
Слика 14. Сумњиво лице
Време: владавина Обреновића
Место: погранична паланка
Ликови: Јеротије Пантић (срески капетан), Анђа (Јеротијева жена), Марица (Јеротијева ћерка), Вића (писар), Жика, Ђока
Кратак садржај: Једнога дана среском капетану Јеротију жена Анђа доноси писмо. То је љубавно писмо од Ђоке намењено Марици, њиховој ћерки. Мислећи да је у питању шифровано писмо, посебно што истовремено стиже телеграм из министарства да у њихову варош долази младић са антидинастичким списима, Јеротије се труди да га разуме. Јеротије креће у потрагу за сумњивим лицем, тј. Ђоком који се налази у хотелу „Европа“. Са својим сарадницима Јеротије га хапси и саслушава. Након низа околности Јеротије схвата да Ђока није кривац и да антидинастички списи не постоје, већ да су то љубавна писма. Ђока је пуштен из притвора и убрзо постаје Јеротијин зет.
Наслов дела: „Писмо мајци“
Име аутора: Сергеј Јесењин
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: елегија
Строфе: катрени
Стихови: деветерци и десетерци
Рима: укрштена
Слика 15. Сергеј Јесењин
Слика 16. Мајка
Тема: мајчина љубав и бол узвраћена топлим синовљевим осећањима, иако је он на прекретници између живота и смрти.
Метафоре: „Ударио нож сред срца љут”, „живот што не бди”...
Наслов дела: „Сеобе“
Име аутора: Милош Црњански
Књижевни род: епика
Књижевна врста: роман
Тема одломка: војни аустроугарски пук (славонско-подунавски пук) под вођством Вука Исаковича
Време: аустроугарски ратови (1745—1755)
Место: Печуј у Мађарског; варош Радкерсбург на реци Мури
Слика 17. Милош Црњански
Слика 18. Сеобе
Ликови: Славонско-подунавски пук, Вук Исакович, Аранђел и Дафин.
Наслов дела: „Мост на Жепи“
Име аутора: Иво Андрић
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Тема: изградња моста на Жепи и везирови разлози за ово дело
Ликови: везир Јусуф Ибрахим, неимар
Слика 19. Иво АНдрић
Наслов дела: „Ламет над Београдом“
Име ауторa: Милош Црњански
Књижевни род: епика и лирика
Књижевна врста: поема
Тема: песникова јадиковка и жеља да се врати у своју земљу и свој Београд
Стилске фигуре:
Контрасти: смрт – живот; бесмисао – смисао; сјај и срећа – мрак и несрећа; прошлост (свет) – садашњост (Београд); туга – радост;
Метафора: Читава поема је метафорична. Представљен је Београд који вечито сија, у њему се налази сва срећа.
Слика 20. Београд
Сажетак
Наслов дела: „Србија“; име аутора: Оскар Давичо; књижевни род: лирика; књижевна врста: социјална и родољубива песма
Наслов дела: „Пилипенда“; име ауторa: Симо Матавуљ; књижевни род: епика; књижевна врста: приповетка
Наслов дела: „Све ће то народ позлатити“; име ауторa: Лаза Лазаревић; књижевни род: епика; књижевна врста: приповетка
Наслов дела: „Деобе“; име аутора: Добрица Ћосић; књижевни род: епика; књижевна врста: роман
Наслов дела: „Ромео и Јулија“; име аутора: Вилијем Шекспир; књижевни род: драма; књижевна врста: трагедија
Наслов дела: „Очију твојих да није“; име аутора: Васко Попа; књижевни род: лирика; књижевна врста: љубавна песма
Наслов дела: „Ђулићи“; име аутора: Јован Јовановић Змај; књижевни род: лирика; књижевна врста: љубавне песме
Наслов дела: „Житије Светог Саве“; име аутора: Теодосије; књижевно-научно дело; врста: биографија
Наслов дела: „Кроз мећаву“; име аутора: Петар Кочић; књижевни род: епика; књижевна врста: приповетка
Наслов дела: „Сумњиво лице“; име аутора: Бранислав Нушић; књижевни род: драма; књижевна врста: комедија
Наслов дела: „Писмо мајци“; име аутора: Сергеј Јесењин; књижевни род: лирика; књижевна врста: елегија
Наслов дела: „Сеобе“; име аутора: Милош Црњански; књижевни род: епика; књижевна врста: роман
Наслов дела: „Мост на Жепи“; име аутора: Иво Андрић; књижевни род: епика; књижевна врста: приповетка
Наслов дела: „Ламет над Београдом“; име ауторa: Милош Црњански; књижевни род: епика и лирика; књижевна врста: поема
Нема коментара:
Постави коментар