Уметничка књижевност - седми и осми разред
Настављамо са подсећањем на нека од најважнијих књижевноуметничких дела која су се обрађивала у основној школи. Прво би требало да ученици прочитају у својим читанкама из седмог и осмог разреда оне текстове које ћемо поменути. Следе битне чињенице о насловима дела, њиховим ауторима, књижевним родовима и врстама, строфама, стиховима, стилскима фигурама, темама, мотивима, ликовима, порукама итд.
Седми разред
Наслов дела: „Кањош Мацедоновић“
Име аутора: Стефан Митров Љубиша
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Тема: борба Кањош Мацедоновић против дива Фурлана, непријатеља венецијанског дужда да би побољшао положај својих Паштровића
Ликови: Кањош Мацедоновић, Фурлан, венецијански дужд
Главни лик: Кањош Мацедоновић (човек са врлинама и манама: племенит, храбар, родољубив, лукав, мудар, сналажљив, мален растом и неугледан, осетљив, лаковеран)
Слика 1. С. М. Љубиша
Наслов дела: „Небо“
Име аутора: Стеван Раичковић
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: мисаона песма
Стилске фигуре:
Симболи: дубина плава, круг вртоглав (безгранични простор) - живот; голуб - оно што се у животу мора пронаћи (љубав, нада, лепота, мир, правда, слобода...)
Епитети: плава, вртоглав
Слика 02. Стеван Раичковић
Слика 03. Небо
Наслов дела: „Подне“
Име аутора: Јован Дучић
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: описна (дескриптивна) песма
Строфе: катрени
Стих: дванаестерац
Рима: обгрљена
Слика 04. Ј. Дучић
Слика 05. Сунце
Синестезија: „Слани модар мирис пролетњег мора“;
Епитети: младо, крупно, слан, модар, љубичасте, гранитне, мирно, топал, стаклен, сунчани, испрани, сребрни...
Персонификације: младо сунце, површина целива стене, немо стоје обале;
Метафоре: сунце пуно плама, „И у мојој души / продужено видима ово мирно море“.
Симбол: сунце - мир и спокој душе модерног човека
Осми разред
Наслов дела: „Мемоари“
Име ауторa: Прота Матеја Ненадовић
Књижевно-научно дело
Врста: мемоар
Ликови: Алекса Ненадовић, Фочић Мехмед-ага, Илија-Бирчанин, Милован Грбовић
Главни лик: Алекса Ненадовић
Тема: историјски догађај, познат као „сеча кнезова“ у којој су страдали Алекса Ненадовић, Протин отац, и Илија Бирчанин. Прота Матеја Ненадовић био је очевидац овог догађаја.
Паралела између народне песме „Почетак буне против дахија“ и „Мемоара“: исти ликови и исти историјски догађај.
Слика 06. П. М. Ненадовић
Слика 07. Први српски устанак
Слика 08. Устанак
Наслов дела: „Горски вијенац“
Име аутора: Петар Петровић Његош
Књижевни род: епика, лирика и драма
Књижевна врста: спев
Ликови: владика Данило, Вук Мићуновић, Селим-паша
Главни лик: владика Данило
Стилске фигуре:
Алегорија: „да се вуци не преједу меса,
да овчица која не занесе
своје руно у грм покрај пута“...
Цитати: „Тврд је орах воћка чудновата
не сломи га, ал` зубе поломи!“
„Коме закон лежи у топуз,
трагови му смрде нечовјештвом!“
„Спуштавах се ја на ваше уже,
умало се уже не претрже.
Кратак саржај: У основној школи анализира се одломак из „Горског вијенца“ у ком је дато писмо везира Селим-паше и одговор владике Данила. Наиме, Селим-паша сматра да Црна Гора припада Турском царству и тражи од владике и главара да му дођу на „биљег“ и да се поклоне. Владика му алегоријски одговара да не пристаје на турску тиранију.
Слика 9. Његош
Наслов дела: „Писма из Италије“
Име аутор: Љубомир Ненадовић
Књижевно-научно дело
Врста: путопис
Главни лик: Његош
Његош изговара реченицу: „Црногорци не љубе ланце“, у којој су ланци симбол ропства.
Кратак садржај: У путопису „Писма из Италије“ Љубомир Ненадовић је најзначајније место дао песнику и владици Његошу. Дане проведене са њим у Италији сматрао је најлепшим делом својих путовања по свету. Био је импресиониран Његошевом личношћу и у својим писмима га је описао са много љубави и поштовања. Није га приказао само као песника, великог владара и јунака, већ и као карактерног, осећајног и духовитог човека.
Слика 10. Љ. Ненадовић
Наслов дела: „Отаџбина“
Име аутора: Ђура Јакшић
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: родољубива песма
Тема: херојство српског народа
Стилске фигуре:
Епитети: дубоке, суморног, мрачним, далекој,немом...
Симбол: камен - отаџбина, одбрана, пркос, браник, бедем;
Метафоре: камен - одбрана; „бријане главе“, „теме ћелаво“ - Турци;
Персонификације: Камен „... претећ сунцу дере кроз облак / Суморног чела мрачним борама / О вековечности прича далекој / показујућ немом мимиком / Образа свог бразде дубоке“; „из праха диже у небо“, „грмљавина страшна кида“
Хипербола: „И овај камен земље Србије / Што претећ сунцу дере кроз облак“; „А камен овај, ко пирамида / Што се из праха диже у небо, / Костију кршних то је гомила“;
Слика 11. Ђ. Јакшић
Слика 12. Отаџбина
Поређење: „А камен овај, ко пирамида / Што се из праха диже у небо“.
Наслов дела: „Светли гробови“
Име ауторa: Јован Јовановић Змај
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: мисаона (рефлексивна) песма
Тема: однос песника према гробовима предака који светле за све будуће нараштаје
Слика 13. Ј. Ј. Змај
Симболи: гробље - пролазност, смрт, знак памћења и вековне мудрости; светли гробови - захваљујући њима, прожимају се старо и ново, на идеале једних надовезују се идеали других, без којих живот и нема смисла, а до ИДЕАЛА се стиже борбом, вером и надом, али и упорношћу која не зна за сумње и клонућа;
Епитети: млада, виших, недогледног, клете, даљних, узвишеној, бистрим, мрачни, зрачни’, громким, божанском, светлог;
Анафора: седам стихова почиње речју „гробље“;
Контраст: гробље и колевка, брда и долине, светлост и тама, цар и краљ, избраник и мученик, висина звезда и земљица, стари и нови гробови, „Где ја стадох – ти ћеш поћи! / Што не могох – ти ћеш моћи!“; „Живот празан – младост пуста“; „нове клице, стара нада“, „ново цвеће, стабла стара“; „без њих би се малаксало / без њих би се брзо пало“;
Градација: од општег ка појединачном: ГРОБЉЕ је земља, вода, врт и градине, брда и долине, стопа, гроб до гроба, „који су те напред звали / који су те ојачали / који су ти крила дали“, „без њих би се малаксало / без њих би се брзо пало“;
Метафора: светли гробови, „кад се умље у прошлост удуби“, гробови сјају сваком нараштају, гласови продиру кроз свет мрачни; „свет би био гроб без цвета“;
Персонификација: „милионе прогутала ј’ тама“, „повесница прича ово“, „ту се слег’о живот млади / да се с гробом разговара“;
Поређење: „Баш ка’ горе око звезда“;
Поента: Гробови су прошлост једног народа, а наш народ је многе изгубио за боље сутра. Њихова жртва, смрт и дела светле за будућа покољења. Представљају вечност и истрајност једног народа.
Сажетак
Наслов дела: „Кањош Мацедоновић“; име аутора: Стефан Митров Љубиша; књижевни род: епика; књижевна врста: приповетка
Наслов дела: „Небо“; име аутора: Стеван Раичковић; књижевни род: лирика; књижевна врста: мисаона песма
Наслов дела: „Подне“; име аутора: Јован Дучић; књижевни род: лирика; књижевна врста: описна (дескриптивна) песма
Наслов дела: „Мемоари“; име ауторa: Прота Матеја Ненадовић; књижевно-научно дело; врста: мемоар
Наслов дела: „Горски вијенац“; име аутора: Петар Петровић Његош; књижевни род: епика, лирика и драма; књижевна врста: спев
Наслов дела: „Писма из Италије“; име аутор: Љубомир Ненадовић; књижевно-научно дело; врста: путопис
Наслов дела: „Отаџбина“; име аутора: Ђура Јакшић; књижевни род: лирика; књижевна врста: родољубива песма
Наслов дела: „Светли гробови“; име ауторa: Јован Јовановић Змај; књижевни род: лирика; књижевна врста: мисаона (рефлексивна) песма
Нема коментара:
Постави коментар