У овом делу тема нашег разговора биће независне предикатске реченице:
► обавештајне ► упитне ► заповедне ► жељне ► узвичне.
Бавићемо се и писањем узвичника и упитника.
НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ
► У следећем одломку из комедије Лажа и паралажа Јована Стерије
Поповића разговарају отац и кћи: постављају једно другом питања,
настоје да своје ставове изложе што убедљивије, изражавајући своја
осећања.
ЈЕЛИЦА: Ах, татице, шкода, шкода што не знате немецки!
МАРКО: Моја ћерко, зато сам те и послао у Беч да ти научиш, кад ја нисам
мого.
ЈЕЛИЦА: Ах, како је лепо, ја вам не могу доста исказати, верујте, не могу:
како је била једна принцеса, ах сирота, како је за својим љубезним
швермовала!
МАРКО: А шта је то швермовала?
ЈЕЛИЦА: Ах, швермовати је то што у Бечу кажу швермерај. Колико сам пута
ја швермовала, не могу вам исказати, љубезни татице.
МАРКО: Али шта је то швермовати?
ЈЕЛИЦА: Та кажем вам, то је швермерај. Тако је Амалија швермовала за Мо-
ром, кад сам Шилера читала; о, тај вам пише! Кад би само њега читали,
слатки татице, коса би вам расла: како је Карл Мор Амалију убио – то је
било срце! Пак је баш својим дегном убио. Тако и ова сирота принцеса
страдала је и швермовала, а није ни знала да је принцеса.
МАРКО: Кажи ти мени: зашто читаш те књиге?
ЈЕЛИЦА: О, татице, како не би кад по Бечу прве фрајле и највеће даме чи-
тају. Само узмите на ум кад се која разговара, одма ћете приметити чита
ли или не; јер она која чита говори хохтајч.
МАРКО: Зато ти српски тако говориш.
ЈЕЛИЦА: О, молим вас, татице, у Бечу се ретко чује српски; све немецки и
француски. То су вам језици! Кад говоре, мислите мед им тече из усти. Ја
једнако жалим што ме нисте дали да и француски учим.
МАРКО: А с ким би овде говорила?
ЈЕЛИЦА: О, молим вас, татице, имала би ја доста хасне од тога. Какви рома-
на они имаду! Ево и ова је с француског иберсецована, па да се сакрију
сви немецки романи пред њом… Пак какве би јошт несрећне принце-
се и хелдове нашла, како су се заљубили, како су страдали, како су се
убијали – ах, и шта не би читала, кад би знала француски!
МАРКО: Шта би се помогла тиме?
ЈЕЛИЦА: О, татице, млого; јер говорити по моди, унтерхалтовати се с највећом
господом, штеловати се и знати шта је бон-тон, то се све из романа учи.
МАРКО: Тако? А има ли у тим твојим руманима како се готови ручак, како
треба бити добра газдарица и ред у кући држати?
шкода – штета
немецки – немачки
швермовати – уздисати,
чезнути за ким
Шилер – познати немачки
песник
дегно – достојанство,
моралност, отменост
фрајла – неудата женска
особа, госпођица
хохтајч (хохдојч):
немачки књижевни језик
хасна – корист
иберсецован – преведен
хелд – јунак
унтерхалтовати се –
забављати се
штеловати се –
удешавати се
дикција – начин
изговарања речи,
слогова и гласова у говору,
рецитовању и певању;
разговетан односно
неразговетан изговор
(добра дикција/лоша
дикција)
Ако вам се допада ово што сте читали, дужи одломак пронаћи ћете у вашим граматикама,136.страна.
УПОРЕДИ
1. Истражи у тексту какве реченице најчешће изговара отац, а какве његова кћи. Којим се ин-
терпункцијским знацима најчешће завршавају очеве, а којим кћеркине реченице?
2. Запази какве се говорне улоге (комуникативне функције) могу изразити независним предикатским реченицама.
а) Обавештајне (изјавне) реченице
– Ручају, али нобл, у три сата, пак до пет.
– Моја ћерко, ја видим да је теби Беч сасвим обрнуо мозак.
► Препиши из драмског текста обавештајну реченицу која се завршава тачком:
............................................................................................................................................
► Препиши обавештајну реченицу која се завршава узвичником
.ДЕФИНИЦИЈА
Обавештајним (изјавним) реченицама изјављује се, односно исказује,
одређено обавештење, као основна комуникативна функција. Интонација
ових реченица на самом почетку је узлазна, док при крају прелази у силазну,
те се оне завршавају тачком. Уколико је у њима исказано и посебно осећање,
изговарају се узвичном интонацијом и завршавају се узвичником..............................................................................................................................
б) Упитне реченице
– Како би то могло бити лудо што прве даме у Бечу раде?
– А зар би ти хтела тако живити?
ОБРАТИ ПАЖЊУ!
1. У наведеној драмској ситуацији ликови разговарају тако што постављају
питања, одговарају на њих, чуде се, негодују, исказују своје ставове…
Лику оца, у највећој мери, припадају упитне и заповедне реченице, а лику
његове кћери обавештајне (изјавне) и узвичне реченице.
2. У различитим говорним ситуацијама људи једни другима упућују питања,
обавештења, заповести, молбе, дозволе, жеље и изражавају сопствена
стања и осећања. Тако се, према томе шта изражавају, све независне
предикатске реченице по комуникативној функцији (говорној улози)
деле на: обавештајне (изјавне) реченице, упитне реченице, заповедне
(императивне) реченице, узвичне реченице и жељне (оптативне)
реченице.
ДЕФИНИЦИЈА
Упитне реченице имају комуникативну функцију питања. Њихова
интонација је упитна, а на крају стоји знак питања. Када се питање комбинује
са узвичном интонацијом, пишу се оба знака – упитник и узвичник.-
в)узвичне реченице
ДЕФИНИЦИЈА
Узвичним (ускличним) реченицама испољава се експресивни (емо-
ционални) став према ономе што се изражава реченицом. Њима се може ис-
казати усхићеност, задивљеност, згражање, зачуђеност… Препознатљиве су
по упитним заменицама и прилозима (што, како, колико), по упитно-узвичној
речци ли и узвичној речци ала. Интонација ових реченица јеузвична и на крају
стоји узвичник.
► Препиши једну упитну реченицу из наведеног текста:
............................................................................................................................................
► Препиши реченицу која би поред знака питања могла да има и знак узвика:
– Ко то не зна! (У значењу: То свако зна.)
По типу питања све се упитне реченице деле на опште и посебне.
Опште упитне реченице постављају питање о остварењу целе
ситуације – да ли је она истинита или није. Основни тип одговора на такво
питање јесте: Да/Не.
► Пронађи такву упитну реченицу у тексту и препиши је:
Посебном упитном реченицом тражи се информација о само
једном делу одређене ситуације. Обично почињу упитним заменицама и
прилозима – ко, шта, који, какав, колики, чији; где, куда, камо, одакле, докле,
кад, откад, како, колико.
► Препиши из текста реченицу која представља пример за посебну упитну реченицу:
в) Узвичне реченице
– Какви романа они имаду!
– То су вам језици!
► Препиши једну узвичну реченицу:
Провери да ли би на њеном почетку могла да стоји узвична речца ала,
напиши је и објасни разлику.
ОБРАТИ ПАЖЊУ!
Постоје реченице које личе на упитне, али су заправо узвичне. То су
реторска питања: она служе за то да говорник исказује сопствени став, а не
да заиста поставља питања. Зато се обично каже да је у њима садржан одговор.
г) Заповедне (императивне) реченице
– Ју, татице, немојте тако говорити!
– Баци те беспослице!
► Препиши из текста реченицу са заповедном комуникативном функцијом:
д) Жељне (оптативне) реченице
– Жив ми био, синко! – Нека живи наш народ! – Да живи свет игре! – Добро
дошли! – Нека бољи победи!
► Протумачи о каквим је жељама реч у следећим народним благословима:
– Здраво био, а младости се наносио! – Куд ходио, срећан био!
– Све ти се по добру познавало! – Срећан ти пут и од њега се похвалио!
Независне предикатске реченице могу да стоје самостално јер
саме носе целовите поруке (имају одређене говорне улоге).
ДЕФИНИЦИЈА
Заповедним (императивним) реченицама – у виду молбе, захтева,
заповести, забране, савета, дозволе – подстиче се или забрањује ситуација
исказана реченицом. Одликује их употреба императива (заповедног начина)
и специфичне интонације, која се некада може завршити узвичником, а
некада тачком.
Одвраћање од неке радње може се исказати императивом у одричном
облику, конструкцијом нека + одрични презент, или немој + инфинитив/да
+ презент: – Нека тата не долази! – Немој тако говорити! – Немој тако да
говориш.
д) жељне реченице
ДЕФИНИЦИЈА
Жељне (оптативне) реченице имају у комуникацији функцију
изражавања жеље да се оствари оно што је њима исказано. Препознају се по
томе што је у њима глагол у облику крњег перфекта (перфекта без помоћног
глагола) или конструкција:
нека + презент, односно да + презент.
Имају узвичну интонацију и завршавају се узвичником.
ВЕЖБЕ
ОБРАТИ ПАЖЊУ... на правопис
Задатак. Напиши један дијалог који водиш у кући за време ванредног стања (напета ситуација, неслагање, неразумевање). Труди се да у дијалогу употребиш различите врсте комуникативних реченица.
Вероватно понекад имаш недоумицу у вези с писањем упитника и узвичника. Да
ли можемо да их бескрајно умножавамо (као у примерима: Он????? или: Доста!!!)? Који има
предност када их пишемо заједно?
По правилу, није добро гомилати интерпункцијске знаке: довољно је да их напишемо
једном (Он? – Доста!).
Прочитај правило о писању упитника и узвичника заједно:
Узвичник и упитник заједно пишу се иза упитно-узвичних реченица и исказа када се
њима пита о нечему што изазива чуђење, неверицу, неслагање, запрепашћење и сл. :
И стварно мислиш да се упустиш у такву ствар?! – Није ваљда баш то рекао?! – Ах, зар
вам није доста драма?! – Пустио ме на пола дана у Лувр. Шта да ти кажем о њему?! – Да се
одселимо?! Како?! Где?! – Толико?!
Напомена: Редослед ова два знака у овој служби је слободан. (Из Правописа ср
Нема коментара:
Постави коментар