8.разред (21.април): Л. Лазаревић ,,Све ће то народ позлатити''

Драга децо, пред нама је приповетка Лазе Лазаревића , великог српског писца који се сматра творцем српске психолошке приповетке.
Шта мислите шта значи психолошка приповетка? Чиме би се писац у њој бавио?Размислите чиме се бави психолог, па и наука коју проучава, психологија?
Подсети се које су особине романтизма као правца у књижевности. Ко су представници романтизма?
Шта је реализам? Одговор потражи у појму РЕАЛНО/РЕАЛИСТИЧНО.

Лаза Лазаревић припада писцима реализма. Био је лекар по занимању.Сматра се творцем српске психолошке приповетке. Своје приповетке Лазаревић је објављивао у часописима а објавио је само једну књигу под називом „Шест приповедака“ јула 1886. године. Написао је девет приповедака док је осам остало недовршено. За живота је објавио осам приповедака: „Први пут с оцем на јутрење“, „Школска икона“, „У добри час хајдуци!“, „На бунару“, „Вертер“, „Све ће то народ позлатити“, „Ветар“ и „Он зна све“. Приповетку „Швабица“ тада није објавио јер је, како многи верују, била сувише аутобиографска. Објављена је тек седам година након пишчеве смрти 1898. године у књизи „Приповетке Лазе К. Лазаревића“ коју је приредио Љубомир Јовановић. Све његове приповетке могу се поделити на приповетке из градског и на приповетке из сеоског живота. Карактеристика Лазаревићевих приповедака је идеализација и величање патријархалног света и породичне задруге којој се све жртвује па чак и сопствена срећа.

Кликом на наведену адресу, моћи ћете да прочитате приповетку у целини.
https://sr.wikisource.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B2%D0%B5_%D1%9B%D0%B5_%D1%82%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8

Отац Благоје чека сина инвалида да се врати из рата.

Благоје из писма зна да му је син рањен, али не жели да прихвати ту чињеницу.Ззбуњен је, нервозан, немиран (говор, гестови, кретње, недовршене реченице, подсвесни поступци). Капетан покушава да ублажи сусет а кроз разговор са Благојем схвата Благојеву ситуацију.

Сусрет оца и сина протекао је врло драматичне. Благоје сина није препознао и није могао да поверује у оно што види: „Стаје пред сина. гледа га, гледа, па онда тресну о земљу“. Покушава да утеши сина – све ће то народ позлатити. Народ даје поколоне :'' Хвала браћо, држи тата'' – реченица коју инвалид понавља и тада је осетио први пут да је богаљ и просјак.

Све ће то народ позлатити.

Све ће то теби бог платити.

Благоје се пропио и умро, његов син прима помоћ и проси.

Тема: оптужба владе Србије што је допустила да тешки ратни инвалиди просе и тако се издржавају. Тешко рањени војник се враћа из рата.

Врста епског дела: приповетка, социјална.

Историјска основа: српско-турски рат.

Тематске целине – композициона анализа:

1. Увод – Благоје сазнаје да му је син рањен. Збуњен је, нервозан, страх га је, немиран. Контраст између портета капетана и Благоја. Све његове наде су у писму које стално и свима показује.

2) Заплет– пролази кроз гомилу путника и не препознаје сина. Када га види, онесвести се.

3) Врхунац или кулминација – поклоне даје народ, а Благоје понавља, тешећи себе “Све ће то народ позлатити”.

4) Перипетија – војник осећа да је богаљ и просјак.

5) Расплет – све је избледело – и љубав и одушевљење и дужност и сажаљење.

Ликови: Благоје – неверица, појачана неизвесност, крик, пад у несвест, варљива утеха, утеха сина, бол, тешка истина.

Син – снажан, здрав, као разлупана порцеланска ваза, појачана депресија при сусрету са оцем, душевни бол.

Народ – солидарност, пажња, избегавање, одлазак.

Размисли зашто је ово психолошка приповетка, којим се психичким стањима ликова бави?

Стилски поступци: дијалози, неисказана осећања су наговештена поступцима ликова.

Идеја дела: никакво злато не може платити беду и несрећу инвалида. Солидарност људи је краткотрајна и недовољна.