Припремна настава-ФОНЕТИКА (гласови и гласовне промене)

 Језик је сложена творевина којом са бави више наука. Гласови су најмање говорне јединице, тако да ћемо почети од њих. Бавићемо се њиховим особинама и променама.

     На крају основне школе се очекује да ученик зна особине и врсте гласова, уме да препозна гласовне промене, објасни их и именује.

      Наука о језику која се бави гласовима према њиховом изговору, која проучава њихов постанак, њихову природу и промене зове се ФОНЕТИКА.

    Гласовима, који су носиоци различитих значења речи, бави се наука о језику која се зове ФОНОЛОГИЈА.

      Глас је најмања говорна јединица. Фонема је најмања језичка јединица, док је слово или графема знак којим се обележава глас у писаном језику.

       Српски језик садржи 30 гласова, односно фонема, који се међу собом разликују:

А, Б, В, Г, Д, Ђ, Е, Ж, З, И, Ј, К, Л, Љ, М, Н, Њ, О, П, Р, С, Т, Ћ, У, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш.

     Гласови се стварају у говорним органима, који сви заједно чине говорни апарат човека. Ваздух струји из плућа, пролази кроз душник, грло,  усну и носну шупљину. Док ваздух пролази кроз душник наилази на гласне жице које трепере и производе звук. У стварању гласова учествују и усне и језик.

 

Слика 1. Говорни органи

 

     На природу гласова утичу многи фактори, рад гласних жица, говорни органи који се укључују у стварање, место на коме се гласови стварају.

     Основна подела гласова је на самогласнике (вокале) и сугласнике (консонанте).

 

     Глас Р понекада може да буде носилац слога и акцената речи. Тада глас Р преузима функцију самогласника и назива се вокално или слоготворно Р.
На пример, у речима: врба, црв, мрк, прст, први, прскати.

     Гласови Л и Н могу бити понекада слоготворни у неким властитим именима или страним речима: Плзењ, Њутн, Влтава.

                                    

     Друга велика подела гласова је према звучности.

     Самогласници су ЗВУЧНИ.

     Сугласнике који су неутрални по звучности, јер при њиховом изговору трепере гласне жице, али се ствара и нека препрека, називамо  ГЛАСНИЦИМА или СОНАНТИМА: В, Р, Л, Љ, М, Н, Њ, Ј.

     Остали сугласници су:

звучни	Б	Г	Д	Ђ	Џ	Ж	З
безвучни	П	К	Т	Ћ	Ч	Ш	С	Ф	Х	Ц

 

     Сугласници се деле и према МЕСТУ ИЗГОВОРА (ТВОРБЕ) у односу на то где се ствара препрека при њиховом изговору. Сугласници могу бити:

УСНЕНИ (ЛАБИЈАЛНИ): Б, П, М

     Био један цар, па имао три сина и пред двором златну јабуку.

УСНЕНОЗУБНИ (ЛАБИОДЕНТАЛНИ): В, Ф

     Ово је прича са развијеном фабулом у којој пратимо две царевићеве борбе.

ЗУБНИ (ДЕНТАЛНИ): Д, Т, З, С, Ц

     Једном стане се цар разговарати са својим синовима.

НАДЗУБНИ (АЛВЕОЛАРНИ): Л, Р, Н

     А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и љубити.

ПРЕДЊОНЕПЧАНИ (ПАЛАТАЛНИ): Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ж, Ш, Ч, Џ

     Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице; кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.

ЗАДЊОНЕПЧАНИ (ВЕЛАРНИ): К, Г, Х

     Али опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он одмах падне по коњу и заспи.

     Према начину изговора (творбе) сугласници се деле на три велике групе.

     СТРУЈНИ (ФРИКАТИВНИ): Ф, С, З, Ш, Ж, Х – гласови су чија је творба праћена осетним трењем, које је условљено посебним обликом препреке ваздушној струји.  Препрека је у виду теснаца кроз који ваздушна струја пролази.

Ова тема обликована је низом фантастичних мотива што значи мањих тематских јединица.

     ПРАСКАВИ (ЕКСПЛОЗИВНИ): П, Б, Т, Д, К, Г – гласови су који су добили име према акустичком утиску који добијамо при њиховом изговору. Препрека ваздушној струји је потпуна, а онда се нагло уклања.

Запазили сте да  се сваки мотив у бајци јавља као посебна целина и сви су међусобно углавном повезани у целину.

     СЛИВЕНИ (АФРИКАТЕ): Ц, Ч, Џ, Ћ, Ђ – гласови су при чијем се изговору ствара потпуна преграда на месту артикулације, али се не уклања нагло већ постепено уз слаб прасак и струјање. Елементи два гласа се сливају у један глас.

     Онда царица уседне на овога коња, и тако пође срећно у њезино царство са чаробним џаком.

 

Палатализација

 

     Палатализација је гласовна промена при којој задњонепчани сугласници К, Г и Х када се нађу испред самогласника Е, И  прелазе у предњонепчане сугласнике Ч, Ж, Ш.

     Палатализација се врши и испред непостојаног А.

 

Примери: 

 

 

      Палатализација обухвата и промену самогласника Ц у Ч и  З у Ж.

витез – витеже        месец – месече

зец – зечеви            деца – дечица

ловац – ловче         птица –  птичица –  птичурина

 

Одступања од палатализације

     Палатализација се не врши у присвојним придевима на –ин који су добијени од именица које се завршавају на -ка, -га, -ха:

     Ленка – Ленкин, Сенка – Сенкин, слуга-слугин, Миха-Михин.

     Палатализација се не врши у речима код којих би се палатализацијом пореметио њихов прави смисао:

     бака – бакин, зеко – зекин, дека – декин, маца – мацин, мачка – мачкица, колега – колегиница, дуг – дуги.

     Палатализација се не врши у хипокористицима и речима од мила:

     рука – рукица, нога – ногица.

 

Важно        Код личних имена која се завршавају на -ИЦА приликом прављења присвојних придева врши се палатализација и Ц прелази у Ч.        Милица – Миличин, Славица – Славичин, Душица – Душичин, Новица – Новичин        Палатализација се врши у презенту глагола чија се презентска основа завршава на К, Г и Х само ако је глагол у трећем лице множине остао непромењен.   ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА:  ЈА печем – ОНИ пеку, ЈА сечем – ОНИ секу

 

Сибиларизација

 

     Сибиларизација је гласовна промена при којој задњонепчани сугласници К, Г и Х када се нађу испред самогласника  И прелазе у зубне сугласнике Ц, З, С.

 

 

Одступања од сибиларизације
 
     Сибиларизација се не врши у облицима личних имена:

     Станка – Станки, Драга – Драги, Иванка – Иванки, Десанка – Десанки, Јапанка – Јапанки, Босанка – Босанки, Ужичанка – Ужичанки, Словенка – Словенки.

     Сибиларизација се не врши у сугласничким групама ЦК, ЗГ, СХ, ТК, ЋК, ЧК:

     коцки, тезги, патки, мачки.

     Сибиларизација се не врши у оним речима у којима би због промене значење постало нејасно или би се променило:

бака – баки (не баци), лутка – лутки (не луци).

    Сибиларизација се не врши у именицама женског рода које означавају националну припадност и становнице земаља, крајева и градова:

     Бугарки, Новосађанки, Словенки, Црногорки.

    Код неких именица се подједнако употребљавају дублети са извршеном и са неизвршеном сибиларизацијом: битки и бици, кћерки и кћерци, Пожеги и Пожези.

 

 

Јотовање

 

     Кад се сугласник ј нађе испред другог сугласника, он заједно с тим сугласником даје нови глас. Ова гласовна промена се зове јотовање.

З + Ј > Ж:               брз + ји > бржи

С + Ј > Ш:               вис + ји > виши

Д + Ј > Ђ:               род + јак > рођак

Т + Ј > Ћ:               љут + ји > љући

Л + Ј > Љ:              сол + ју > сољу

Н + Ј > Њ:              црн + ји > црњи

Б + Ј > БЉ:            груб + ји > грубљи

П + Ј > ПЉ:            туп + ји > тупљи

М + Ј > МЉ:           храм + јем > храмљем

В + Ј > ВЉ:            сув + ји > сувљи

 

Одступања од јотовања  

Иза уснених сугласника остаје неизмењен сугласник ј од је у јекавском изговору добијено од старог гласа јат:

вјера, мјера, намјестити, пјесма, трпјети, бјежати.

Нема јотовања ни у сложеним речима:

објавити, објашњење, разјединити, надјачати.

 

Једначење сугласника по звучности

      Једначење сугласника по звучности је гласовна промена која настаје када се у речи, један поред другог, нађу сугласници који се разликују по звучности.

     Тада се први сугласник једначи по звучности са другим сугласником, тако што он прелази само у свој звучни, односно безвучни парњак.

     Једначење сугласника по звучности се не врши испред сонаната, јер су они неутрални по звучности.

 

Примери:

врабац – врапци, кобац – копци                   топ – тобџија

 

Слика 1. Врабац – врапци

 

Г → К

бег – бекство, друго – друкчије

К → Г

бурек – бурегџиница

Д → Т

сладак – слатка, гладак – глатка

Т → Д

сват – свадба

Ђ → Ћ

риђ – рићкаст

Ђ → Ћ

Ж → Ш

тежак – тешка, држати – дршка

Ш → Ж

друштво – дружба

  

Слика 2. Друштво

 

З → С

низак – ниска, близак – блиска

С → З

таст – тазбина

Џ → Ч

Ч → Џ

врач – враџбина

 

 

Одступања од једначења сугласника по звучности

      Једначење сугласника по звучности се у говору увек чује, али у писању има изузетака, тако да се дешава да не пишемо увек онако као што говоримо.

     Када се звучни сугласник Д нађе испред безвучних сугласника С и Ш, у писању остаје непромењен:

предсобље, представа, подстанар, градски, одсуство, подсетити, одштета, одштампати, подшишати, предшколски.

     Једначење сугласника по звучности се не врши у сложеним речима када би се једначењем добила два иста сугласника:
 
подтачка, предтакмичење, подтекст, предтурска.

     У писању остају непромењене сугласничке групе у речима страног порекла:

     драгстор, гангстер, трансгресија, јурисдикција, Мекдоналд,  Велингтон, Шведска.

 

 

Једначење сугласника по месту творбе

      Једначење сугласника по месту творбе (изговора или настанка) јесте гласовна промена у којој зубни сугласници С и З, када се нађу испред предњонепчаних сугласника Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ, Ш и Ж , прелазе у предњонепчане сугласнике Ш и Ж.

 

Примери:

• носити – нос + ња – ношња     
• сналазити се – сналаз + љив –  сналажљив
• пас + че – пашче
• воз+ ња – вожња
• из + чупати – ишчупати

 

Слика 3. Пас

 

      Једначење сугласника по месту творбе се дешава и када се сугласник Н нађе испред уснених сугласника Б и П, онда прелази у М.

стан + бени = стамбени

бон + бомбона = бомбона

 

Одступања од једначења сугласника по месту творбе

      Када се сугласници С и З нађу испред сугласника Љ и Њ у сложеним речима (сложеницама) у којима  се први део сложенице завршава сугласницима  С и З, а други  део сложенице почиње сугласницима Љ и Њ:

     разљутити, изљубити, изњихати, изњушкати, сљуштити.

 

     На споју сложеница Н остаје непромењено испред уснених сугласника:

• један + пут – једанпут
• стран + путица – странпутица
• црвен + перка – црвенперка                                    
• маскен + бал – маскенбал          

Слика 4. Маскенбал

 

     Често се праве грешке у писању страних речи. Правилно се пишу овако:

     имплус, симбол, империја, император, импресија, бомбоњера,  бомбона, помфрит, имперфекат

 

     Често се дешава да у речима у којима је извршено једначење сугласника по месту творбе долази и до  вршења других гласовних промена:

     Једначење сугласника по звучности врши се пре једначења сугласника по месту творбе.

образ + чић – обрасчић   ------>         једначење сугласника по звучности 

обрашчић    ---------------------->         једначење сугласнка по месту творбе

 

     После једначење сугласника по месту творбе долази до губљења сугласника: 

без + жични –  бежжични   ------>     једначење сугласника по месту творбе

бежични      ------------------------>      губљење сугласника

 

     Јотовање се врши пре једначења сугласника по месту творбе:

радост + ју –  радосћу   ------>            јотовање

радошћу     -------------------->            једначење сугласника по месту творбе

 

Непостојано А 

     Гласовна промена непостојано А је промена која настаје када се самогласник А у неким речима и облицима речи изгуби, па се опет појављује у другим облицима истих речи.

Примери:

• момак – момка
• ланац – ланца

 

Непостојано А се најчешће јавља у:

• номинативу једнине и генитиву множине именица мушког рода
• свитац – номинатив једнине
• свици – номинатив множине
• свитаца – генитив множине
• боравак – боравци – боравака
• устанак – устанци – устанака
• генитиву множине именица женског рода
• девојка – номинатив једнине
• девојке – номинатив множине
• девојака – генитив множине
• грешке – грешака
• усна – усана
• генитив множине именица средњег рода
• стакло –  номинатив једнине
• стакла – номинатив множине
• стакала – генитив множине
• седло – седла – седала
• писмо – писма – писама

 

     Непостојано А се јавља и у номинативу  једнине придева мушког рода:

  

 

 

• добар – добри – добра
• шупаљ – шупљи – шупља
• дрзак –  дрски – дрска

     Непостојано А се јавља  у номинативу придевске заменице мушког рода:

 

 

    

• свакакав – свакакви – свакаква
• икакав – икакви – икаква
• никакав – никакви – никаква

 Непостојано А се јавља у перфекту глагола:

• читао –читала – читало
• стигао – стигли – стигла
• рекао – рекли – рекла

 

Извршена је гласовна промена непостојано А при којој долази до губљења самогласника А.

     Непостојано А се јавља код предлога:

с – с(а), к – к(а), низ – низ(а), кроз – кроз(а)

     Изузеци од промене непостојано А:

манијак – манијаци, јунак – јунаци,  кандидат – кандидати,  апарат – апарати, канал – канали,  вршњак – вршњаци, кајмак – кајмаци, земљак – земљаци.

 

Прелазак Л у О

     Прелазак Л у О је гласовна промена при којој сваки сугласник Л који се налази на крају слога прелази у самогласник О. Ова промена се у српском језику одиграла крајем 16. века.
 Прелазак Л у О се јавља у следећим случајевима на крају радног глаголског придева у мушком роду једнине:

• читао – читали – читала
• цртао – цртали – цртала
• ишао – ишли – ишла

 

     Прелазак Л у О се јавља у номинативу једнине неких придева у мушког рода:

• бео – бели – бела
• топао – топли – топла
• зрео – зрели – зрела

 

     Прелазак Л у О се јавља у номинативу једнине неких именица:

• угао – углови
• анђео – анђели
• мисао – мисли

 

     Прелазак Л у О се јавља у свим падежима осим номинатива једнине и генитива множине именица које се завршавају на  -ЛАЦ:

• обожавалац – обожаваоци
• поштовалац – поштоваоци
• чинилац – чиниоци

 

     Прелазак Л у О се јавља у изведеницама:

• селити –  сеоба
• делити – деоба

 

 

Упрошћавање сугласничких група – губљење сугласника

      Губљење сугласника је гласовна промена при којој, када се нађу један поред другог два иста или слична сугласника, један од њих се губи ради лакшег изговора.

     Губљење сугласника се јавља када се нађу један поред другог два иста сугласника:

порески <----- порез + ски – порезски – поресски

педесет <----- пет + десет – петдесет – педдесет

 

     Губљење сугласника се врши у сугласничким групама СТН, СТЉ, ШТН, СТК, СТЛ које се тешко изговарају:

 

Изузеци од губљења сугласника

     До губљења сугласника не долази у следећим случајевима:

• код суперлатива придева који почињу гласом Ј:

најјачи, најјаснији, најјужнији, најјаднији, најјефтинији, најједноставнији

• код удвајања сугласничких група:

ваннаставни, тридесеттрећина, шестсто, шестстогодишњица, отцепити, преддржавни, четрдесеттрећина, поддијалект

• код речи страног порекла:

спортисткиња, протестни, телефонисткиња, аористни, финалисткиња, челисткиња, контекстни, компјутесисткиња, активисткиња, пацијенткиња, шахисткиња.

 

Асимилација и сажимање самогласника

     Асимилација сугласника је гласовна промена при којој се различити самогласници изједначавају, а сажимање сугласника је гласовна промена којом се два иста самогласника спајају у један дуги самогласник. Ове промене су најчешће повезане тако што прва претходи другој.
 
     Сажимање самогласника се врши након губљења сугласника:

 

Сажимање самогласника се врши након губљења сугласника:

 

Сажимање самогласника се врши након преласка Л у О:

 

Асимилација и сажимање самогласника се врше  након губљења сугласника:

 

 

 

Изузеци од асимилације и сажимања

     Сажимање самогласника се не врши у речима у којима би се изгубио прави смисао речи:

поочим, црноок, зоологија, поодмаћи, самоодбрана, антиисторијски.

ПАЗИ!

     Коришћење асимилације НИЈЕ ГРАМАТИЧКИ ИСПРАВНО:

• у првом лицу једнине радног глаголског придеву мушког рода:

рекао – реко       пекао – пеко        писао – писо  читао – чито     дошао – дошо

• код бројева:

једанаест – једанест             дванаест – дванест                 тринаест – тринест

• у неким другим речима речима:

као – ко.