Падежни систем. Номинатив и генитив
00:06:59
Једна од специфичности српског језика је падежни систем. На крају основне школе од ученика се очекује да правилно упоребљава падеже у реченици и синтагми, препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици, познаје главна значења падежа и уме да их објасни и зна терминологију у вези са њима.
Падежи су различити облици једне променљиве речи. Падежима се означавају различити односи у које именске речи ступају у реченици. У српском језику има седам падежа у једнини и множини.
Промена речи кроз падеже зове се деклинација.
Слика 1. Падежи
По односу према осталим речима у реченици у падежном систему се разликују независни и зависни падежи.
Независни падежи могу стајати самостално у реченици и не зависе од других речи. Независни падежи су номинатив и вокатив. Номинатив и вокатив се увек употребљавају без предлога.
Зависни падежи не могу стајати самостално, они су у зависном односу према другим речима у реченици. Јављају се са предлозима и без њих (генитив, датив, акузатив, инструментал, а локатив је увек с предлозима). Значење зависних падежа се може допуњавати значењем предлога.
Номинатив
Номинатив је основни облик именице. Добијамо га на питање КО? или ШТА?
Значења:
- вршилац радње
Деца се играју у дворишту. (служба: граматички субјекат)
- предикативно значење
Он је тенисер. (служба: именски део предиката)
Он је упоран. (служба: именски део предиката)
Он је наш. (служба: именски део предиката)
Он је први. (служба: именски део предиката)
Уморна девојка је заспала.
Вук Караџић, творац српске азбуке, рођен је у Тршићу.
- начинско значење
Леп је као слика.
- елиптичне реченице
Трешње! Ватра!
Генитив
Генитив је зависан падеж који најчешће означава припадност, порекло или део нечега. Добијамо га на питање КОГА? или ЧЕГА?.
Може се употребити с предлозима или без њих.
Значења:
Генитив без предлога:
- присвојни (посесивни) генитив, генитив припадности
Стабло јабуке се осушило.
- описни (квалитативни) генитив
Младић плаве косе пролази поред биоскопа.
- аблативни генитив или генитив порекла (потицања) и одвајања
Бојим се досаде. Народ се ослободио ропства. (служба: неправи објекат)
- деони или партитивни генитив
Остало је хране на столу. Дај ми воде. (служба:прави објекат).
а) користи се уз прилоге за количину, основне бројеве од пет па навише и уз именице: комад, парче, килограм… На пример: много јабука, два стола, килограм банана...
б) поред акузатива без предлога једини има функцију правог објекта, али само ако се може заменити акузативом без предлога:
Јео сам чоколаду. (акузатив) = Јео сам чоколаде. (генитив)
Слика 2. Аблативни и партитивни генитив
Генитив са предлозима:
- аблативни генитив или генитив порекла (потицања) и одвајања
Долазим из учионице.
На Копаоник долазе туристи из свих крајева Србије. (служба: прилошка одредба за место)
- временско или темпорално значење
Чекали су се од јутра. (служба: прилошка одредба за време)
- узрочно значење
Најежио се од узбуђења. (служба: прилошка одредба за узрок)
- месно значење
Вода тече испод камена. (служба: прилошка одредба за место)
- начинско значење
Посматрао ме је испод ока. (служба: прилошка одредба за начин)
- намерно заначење (циљни генитив)
Био је тамо ради договора. (служба: неправи објекат)
Предлози: од, до, из, без, код, у, за, са, око, пре, после, преко, због, ради, услед, изнад, испод, испред, између, иза.
Датив. Акузатив. Вокатив. Инструментал. Локатив. Разлике између падежа. Падежна синонимија
Падежни систем чини седам падежа: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив. Сваки падеж има своја значења. Неки се употребљавају са предлозима, а неки без њих. Падежи могу имати синонимна значења.
Датив
Датив је зависан падеж који најчешће означава намену (коме или чему је нешто намењено) или усмереност (појам у правцу којег се неко или нешто креће). Добијамо га на питање КОМЕ? или ЧЕМУ?. Употребљава се с предлозима или без њих.
Значења:
Без предлога:
- правац и циљ кретања
Прилазим школи. (служба: прилошка одредба за место)
- значење намене
Даје сестри поклон. (служба: неправи објекат)
- вршилац радње
Мајци се учинило. (служба: логички субјекат)
- предмет или трпилац радње
Мами засијаше очи. (служба: неправи објекат)
- етички датив
Како си ми?
Са предлозима:
- правац (усмереност)
Идем ка (према) школи. (служба: прилошка одредба за место)
- допуштање, допусно значење
Изашао је упркос забрани. (служба: неправи објекат)
Предлози: к, ка, према, насупрот, упркос.
Напомена: Уз глаголе кретања користи се датив циља: ићи кући. Уз глаголе мировања користи се генитив места: бити код куће.
Акузатив
Акузатив је зависан падеж који најчешће означава појам који трпи радњу. Добијамо га на питање КОГА? или ШТА?. Употребљава се са предлозима или без њих.
Значења:
Без предлога:
- предмет или трпилац радње
Читам књигу. (служба: прави објекат)
- временско или темпорално значење
Прошлу недељу сам био на путу. (служба: прилошка одредба за време)
- значење количине
Посао радим пуну недељу дана. (служба: прилошка одредба за количину)
- носилац стања
Милана је било стид. (служба: логички субјекат)
Са предлозима:
- предмет или трпилац радње
Личи на оца. (служба: неправи објекат)
- временско или темпорално значење
Стигао је у среду. (служба: прилошка одредба за време)
- месно значење
Уз кућу су посадили цвећe. (служба: прилошка одредба за место)
- начинско значење
Урадио је домаћи задатак на брзину. (служба: прилошка одредба за начин)
- значење намене
Кува за пријатеље. (служба: неправи објекат)
- намера или циљ
Свуда влада борба за опстанак. (служба: неправи објекат)
- правац кретања
Кренуо сам низ улицу. (служба: прилошка одредба за место)
Предлози: кроз, низ, уз, на, о, по, у, мимо, међу, над, под, пред, за.
Вокатив
Вокатив је независан падеж у којем стоји име оног кога дозивамо или коме се обраћамо. Добијамо га када употребимо узвик ХЕЈ! уз неко име. У писању се обавезно одваја запетама.
Милоше, дођи!
Дођи, Милоше!
Дођи, Милоше, одмах!
Пошто је издвојен из реченице, вокатив у њој нема службу (функцију). Понекад у народној поезији може имати службу субјекта.
Вино пије Краљевићу Марко.
Инструментал
Инструментал је зависан падеж који најчешће означава друштво или средство. Добијамо га на питање С КИМ(Е)? или ЧИМ(Е)?. Употрeбљава се с предлозима или без њих.
Значење:
Без предлога:
- значење средства
Пишем оловком, а оловку држим руком. (служба: неправи објекат)
- начинско значење
Говорио је тихим гласом. (служба: прилошка одредба за начин)
- месно значење
Шетали смо се улицом цели дан. (служба: прилошка одредба за место)
- узрочно значење
Својом непажњом нас је све обрукао. (служба: прилошка одредба за узрок)
- значење количине
Данима сам се нервирала. (служба: прилошка одредба за меру и количину)
- временско или темпорално значење
Суботом идемо на базен. (служба: прилошка одредба за време)
Са предлозима:
- значење друштва
Отишла је на море са другарицом. (служба: неправи објекат)
- предмет или трпилац радње
Чезнем за тобом. (служба: неправи објекат)
- начинско значење
Слушали су ме са пажњом. (служба: прилошка одредба за начин)
- месно значење
Седим за радним столом. (служба: прилошка одредба за место)
- описно или квалитативно значење
Свиђају ми се девојке са плавом косом. (служба: атрибут)
Предлози: међу, над, под, пред, с(а), за.
Напомена: Када инструментал означава средство, оруђе или предмет радње, предлог с(а) се не сме уз њега употребљавати.
На пример: - возити се аутобусом, писати оловком, нацртати руком
- путовати са сестром, разговарати с људима, ручати с пријетељем.
Локатив
Локатив је зависан падеж који најчешће означава место. Добијамо га на питање О КОМЕ? или О ЧЕМУ?. Употребљава се увек с предлозима.
Значење:
- месно значење
У гнезду цвркуће врабац. (служба: прилошка одредба за место)
- временско или темпорално значење
У августу нам стижу гости. (служба: прилошка одредба за време)
- начинско значење
Књиге се плаћају у ратама. (служба: прилошка одредба за начин)
- предмет или трпилац радње
Она пише о Италији. (служба: неправи објекат)
- описно или квалитативно значење
Викендица на мору је баш лепа. (служба: атрибут)
Предлози: у, о, на, по, при, према.
Слика 1. Падежи и њихове функције
Разлике између падежа. Падежна синонимија.
Разлика између номинатива и акузатива
Пут вијуга. – номинатив, вршилац радње
Газим пут. – акузатив, трпилац радње
Разлика између датива и локатива
Иди кући. – датив, правац или циљ (кретање)
Затвори прозор на кући. – локатив, месно значење (мировање)
Разлика између акузатива и локатива
Идем у биоскоп. – акузатив, месно значење
Био сам у биоскопу. – локатив, месно значење
Разлика између датива, инструментала и локатива
Трчао је према љуљашкама. – датив, правац или циљ
Љуљашкама се враћао у свет детињства. – инструментал, средство
О љуљашкама је говорио цели дан. – локатив, мировање, трпилац радње
Падежна синонимија
Слика 2. Падежна синонимија
Појава када два падежа, односно две предлошко-падежне конструкција, имају исто или слично значење назива се падежна синонимија. Ако се заменом падежа у реченици не мења значење реченице, онда кажемо да су ти падежи синоними.
Аутобус је стао испред школе. (генитив) - Аутобус је стао пред школом. (инструментал)
Рекет му је испод кревета. (генитив) - Рекет му је под креветом. (инструментал)
Носи кошуљу дугих рукава. (генитив) - Носи кошуљу са дугим рукавима. (инструментал)
После завршеног посла идемо на излет. (генитив) - По завршеном послу идемо на излет. (локатив)
Стала сам поред капије. (генитив) - Стајала сам уз капију. (акузатив)
Овде сваког дана пада снег. (генитив) - Овде сваки дан пада снег. (акузатив)
Дао ми је чоколаде. (генитив) - Дао ми је чоколаду. (акузатив)
Једе спанаћ на силу. (акузатив) - Једе спанаћ силом. (инструментал)
Прогласили су Мишу за победника. (акузатив) - Прогласили су Мишу победником. (инструментал)
Он је попут мене. (генитив) - Он је као ја. (номинатив)
систем чини седам падежа: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив. Сваки падеж има своја значења. Неки се употребљавају са предлозима, а неки без њих. Падежи могу имати синонимна значења.
Датив
Датив је зависан падеж који најчешће означава намену (коме или чему је нешто намењено) или усмереност (појам у правцу којег се неко или нешто креће). Добијамо га на питање КОМЕ? или ЧЕМУ?. Употребљава се с предлозима или без њих.
Значења:
Без предлога:
- правац и циљ кретања
Прилазим школи. (служба: прилошка одредба за место)
- значење намене
Даје сестри поклон. (служба: неправи објекат)
- вршилац радње
Мајци се учинило. (служба: логички субјекат)
- предмет или трпилац радње
Мами засијаше очи. (служба: неправи објекат)
- етички датив
Како си ми?
Са предлозима:
- правац (усмереност)
Идем ка (према) школи. (служба: прилошка одредба за место)
- допуштање, допусно значење
Изашао је упркос забрани. (служба: неправи објекат)
Предлози: к, ка, према, насупрот, упркос.
Напомена: Уз глаголе кретања користи се датив циља: ићи кући. Уз глаголе мировања користи се генитив места: бити код куће.
Акузатив
Акузатив је зависан падеж који најчешће означава појам који трпи радњу. Добијамо га на питање КОГА? или ШТА?. Употребљава се са предлозима или без њих.
Значења:
Без предлога:
- предмет или трпилац радње
Читам књигу. (служба: прави објекат)
- временско или темпорално значење
Прошлу недељу сам био на путу. (служба: прилошка одредба за време)
- значење количине
Посао радим пуну недељу дана. (служба: прилошка одредба за количину)
- носилац стања
Милана је било стид. (служба: логички субјекат)
Са предлозима:
- предмет или трпилац радње
Личи на оца. (служба: неправи објекат)
- временско или темпорално значење
Стигао је у среду. (служба: прилошка одредба за време)
- месно значење
Уз кућу су посадили цвећe. (служба: прилошка одредба за место)
- начинско значење
Урадио је домаћи задатак на брзину. (служба: прилошка одредба за начин)
- значење намене
Кува за пријатеље. (служба: неправи објекат)
- намера или циљ
Свуда влада борба за опстанак. (служба: неправи објекат)
- правац кретања
Кренуо сам низ улицу. (служба: прилошка одредба за место)
Предлози: кроз, низ, уз, на, о, по, у, мимо, међу, над, под, пред, за.
Вокатив
Вокатив је независан падеж у којем стоји име оног кога дозивамо или коме се обраћамо. Добијамо га када употребимо узвик ХЕЈ! уз неко име. У писању се обавезно одваја запетама.
Милоше, дођи!
Дођи, Милоше!
Дођи, Милоше, одмах!
Пошто је издвојен из реченице, вокатив у њој нема службу (функцију). Понекад у народној поезији може имати службу субјекта.
Вино пије Краљевићу Марко.
Инструментал
Инструментал је зависан падеж који најчешће означава друштво или средство. Добијамо га на питање С КИМ(Е)? или ЧИМ(Е)?. Употрeбљава се с предлозима или без њих.
Значење:
Без предлога:
- значење средства
Пишем оловком, а оловку држим руком. (служба: неправи објекат)
- начинско значење
Говорио је тихим гласом. (служба: прилошка одредба за начин)
- месно значење
Шетали смо се улицом цели дан. (служба: прилошка одредба за место)
- узрочно значење
Својом непажњом нас је све обрукао. (служба: прилошка одредба за узрок)
- значење количине
Данима сам се нервирала. (служба: прилошка одредба за меру и количину)
- временско или темпорално значење
Суботом идемо на базен. (служба: прилошка одредба за време)
Са предлозима:
- значење друштва
Отишла је на море са другарицом. (служба: неправи објекат)
- предмет или трпилац радње
Чезнем за тобом. (служба: неправи објекат)
- начинско значење
Слушали су ме са пажњом. (служба: прилошка одредба за начин)
- месно значење
Седим за радним столом. (служба: прилошка одредба за место)
- описно или квалитативно значење
Свиђају ми се девојке са плавом косом. (служба: атрибут)
Предлози: међу, над, под, пред, с(а), за.
Напомена: Када инструментал означава средство, оруђе или предмет радње, предлог с(а) се не сме уз њега употребљавати.
На пример: - возити се аутобусом, писати оловком, нацртати руком
- путовати са сестром, разговарати с људима, ручати с пријетељем.
Локатив
Локатив је зависан падеж који најчешће означава место. Добијамо га на питање О КОМЕ? или О ЧЕМУ?. Употребљава се увек с предлозима.
Значење:
- месно значење
У гнезду цвркуће врабац. (служба: прилошка одредба за место)
- временско или темпорално значење
У августу нам стижу гости. (служба: прилошка одредба за време)
- начинско значење
Књиге се плаћају у ратама. (служба: прилошка одредба за начин)
- предмет или трпилац радње
Она пише о Италији. (служба: неправи објекат)
- описно или квалитативно значење
Викендица на мору је баш лепа. (служба: атрибут)
Предлози: у, о, на, по, при, према.
Слика 1. Падежи и њихове функције
Разлике између падежа. Падежна синонимија.
Разлика између номинатива и акузатива
Пут вијуга. – номинатив, вршилац радње
Газим пут. – акузатив, трпилац радње
Разлика између датива и локатива
Иди кући. – датив, правац или циљ (кретање)
Затвори прозор на кући. – локатив, месно значење (мировање)
Разлика између акузатива и локатива
Идем у биоскоп. – акузатив, месно значење
Био сам у биоскопу. – локатив, месно значење
Разлика између датива, инструментала и локатива
Трчао је према љуљашкама. – датив, правац или циљ
Љуљашкама се враћао у свет детињства. – инструментал, средство
О љуљашкама је говорио цели дан. – локатив, мировање, трпилац радње
Падежна синонимија
Слика 2. Падежна синонимија
Појава када два падежа, односно две предлошко-падежне конструкција, имају исто или слично значење назива се падежна синонимија. Ако се заменом падежа у реченици не мења значење реченице, онда кажемо да су ти падежи синоними.
Аутобус је стао испред школе. (генитив) - Аутобус је стао пред школом. (инструментал)
Рекет му је испод кревета. (генитив) - Рекет му је под креветом. (инструментал)
Носи кошуљу дугих рукава. (генитив) - Носи кошуљу са дугим рукавима. (инструментал)
После завршеног посла идемо на излет. (генитив) - По завршеном послу идемо на излет. (локатив)
Стала сам поред капије. (генитив) - Стајала сам уз капију. (акузатив)
Овде сваког дана пада снег. (генитив) - Овде сваки дан пада снег. (акузатив)
Дао ми је чоколаде. (генитив) - Дао ми је чоколаду. (акузатив)
Једе спанаћ на силу. (акузатив) - Једе спанаћ силом. (инструментал)
Прогласили су Мишу за победника. (акузатив) - Прогласили су Мишу победником. (инструментал)
Он је попут мене. (генитив) - Он је као ја. (номинатив)
Нема коментара:
Постави коментар