Припремна настава- Народна књижевност

Народна књижевност

  

      Народна књижевност је наше књижевно и уметничко наслеђе, које треба познавати и поштовати. Познавање дела народне књижевности помоћи ће вам да боље разумете и историју свог народа. Народна књижевност је богата и разноврсна, али ово је само делић ње и подстрек да упознате и остала дела.

 

Слика 1. Љубав

 

 

Љубавни растанак, народна песма

  
                                                                                  
Књижевни род: лирика

Књижевна врста: лирска љубавна народна песма

     ТЕМА песме је љубав двоје младих приказана кроз љубав два цвета – плавог зумбула и зелене каде.

     Плави зумбул и зелена када, два цвета, заљубљени су  једно у друго, али су растављени. Описана је љубавна патња и чежња због раздвојености. Зелена када не може да нађе начин и средство како да се изјада и покаже јачину своје туге. Како је песма испевана кроз алегорију, у ствари је опеван растанак двоје младих заљубљених људи.
  
     ИДЕЈА песме је жеља народног певача да представи  велику љубав коју ни растанак не може прекинути.

     ПОРУКЕ песме су:
Права љубав не може нестати никада, чак ни због даљине између двоје заљубљених.
Права љубав је вечна и не нестаје због тренутних потешкоћа.

 

СТИЛСКЕ И ЈЕЗИЧКЕ ОДЛИКЕ ПЕСМЕ

     АЛЕГОРИЈА – стилска фигура. У песми се описује растанак два цвета али је јасно да је реч о младићу и девојци.
     ХИПЕРБОЛА – стилска фигура: „што је небо да је лист артије, што је море да је црн мурећеп, што је гора да су калемови”......
    МЕТАФОРА – зумбул – момак; када – девојка; бостан – заједнички живот.
    СИМБОЛ – симболика боја: црна боја мастила – девојчина судбина; плава боја зумбула – смиреност, сталоженост, зрелост; зелена боја каде – незрелост, наивност, неисквареност.
    АРХАИЗМИ – ТУРЦИЗМИ – БОСТАН, КАДА, АРТИЈА, КАЛЕМ и МУРЕЋЕП – застареле речи по свом облику које се  данас се не користе.
    СТАЛНИ БРОЈ – два цвијета; три године дана.
     ЕПИТЕТИ – плави, зелена, црн – БОЈЕ.
     АПОСТРОФА – „Душо моја, у бостану кадо...”
     ИНВЕРЗИЈА – „Душо моја, у бостану кадо...”
     ОДСУСТВО ГЛАСА х (1836. година) – артије, моји, (ја) би.
   

Песма садржи једну строфу од 13 стихова – лирски десетерац и нема риме док се дијалог одвија  између зумбула и каде, тј. момка и девојке.

     Љубавне песме су најстарије и најбројније у народној лирској поезији. Основно осећање је љубав између момка и девојке која је чиста, искрена и нежна, јача је од свих препрека. Нажалост, сва та љубавна радост често буде помућена тугом због растанка. Љубавна осећања се не испољавају директно већ се само наслућују; приказана су кроз алузије. Главни мотиви ових песама су: лепота заљубљених – посебно девојке, љубав и растанак.

 

Посленичке народне песме

 

Слика2.Песме о раду

 

Књижевни род: лирика
Књижевна врста: народне лирске посленичке песме

     Посленичке песме прате рад и певају о њему. Често је у њима опевана девојачка лепота, марљивост и брзина. Мотиви љубавне лирике се преплићу са мотивима рада.
Најпознатије посленичке песме су: „Јабланова моба”, „Наджњева се момак и девојка”, „Кујунџија и хитропреља”.

У песми „Јабланова моба” Јаблан моли људе који се враћају са мобе да не праве превелику буку, како не би уплашили његову жену која је нежна и крхка лепотица. Јабланове речи показују бригу и љубав према вољеној жени.

У песми „Наджњева се момак и девојка” девојка успе да победи момка у наджњевању и испијању вина увече, а сутрадан момка боли глава а девојка везе вез. Песма показује момчеву попустљивост према девојци према којој гаји љубавна осећања.

У песми „Кујунџија и хитропреља” описано је надметање између двоје младих иза ког се крије девојчина жеља да је момак испроси.

ТЕМА посленичких песама је најчешће рад и љубав.
ИДЕЈА народног певача је да овековечи значај људског рада и љубави у свакодневним ситуацијама.
ПОРУКА је да су рад и љубав неодвојиве људске потребе.

 

 

Златна јабука и девет пауница, народна приповетка

 

Слика 3. Златна јабука и девет пауница

 

Књижевни род: епика
Књижевна врста: народна бајка

 

ТЕМА бајке је успех најмлађег царевића у чувању златне јабуке.

Један цар је имао златну јабуку која преко ноћи узре, али сваке ноћи је неко обере. Његови синови су је чували али би се успавали. Када је намлађи син чувао јабуку долетело је девет пауница које су слетеле на јабуку, а девета њему у крило која се претворила у лепу девојку и оставила му две јабуке, за њега и цара, и поново претворила у пауницу. Тако је било неколико ноћи док браћа не посумњаше и оставише бабу под кревет. Баба је одсекла девојци плетеницу, девојка је одлетела као пауница а момак је кренуо у свет да тражи девојку. После много препрека и искушења момак је нашао своју девојку и остао да царује са њом.

ИДЕЈА  је жеља народног приповедача да искаже снагу човека против нереалних бића.
ПОРУКЕ у овој бајци су:

    Храброст и одлучност доводе до циља.
    У свим поступцима треба бити опрезан.
    Ко добро чини, добро му се и враћа.
    Не треба бити осветољубив. 
    Љубав и племенити циљеви најјачи су подстицаји за јуначка дела.
    Без великих напора и искушења нема ни великих успеха.

 

     Бајке припадају и народној и ауторској књижевности. У бајкама се описује нестваран догађај и фантастични јунаци који наилазе на бројне препреке како би дошли до циља и доживели срећан крај.
     Код нас је народне бајке записивао Вук Караџић, а у Европи се то чинило крајем 17. века. Бајке су настале због човекове жеље да победи силе природе и да нестане сиромаштво и неједнакост међу људима, али пре свега, из жеље да победи добро над злим.

 

 

Диоба Јакшића, народна песма

 

Слика 4. Грб Јакшића 

 

Књижевни род: епика
Књижевна врста: епска песма покосовског циклуса

 

     Ова песма припада народним епским песмама старијих времена или покосовском тематском кругу песама који чине песме које певају о отпору турским завојевачима после пораза на Косову. У ове песме спадају песме о БРАНКОВИЋИМА, ЈАКШИЋИМА И ЦРНОЈЕВИЋИМА. Реч је о периоду од око 70 година после Косовске битке.
     Основни мотиви ове песме су: ЈУНАШТВО и СМРТ.
     У песми „Диоба Јакшића“ све се у природи и у људској души удружило против зла. Космичке појаве, Месец и звезда Даница чуде се злу, рањени соко на њега опомиње, а снаха Анђелија се против њега изборила својом љубављу, мудрошћу и племенитошћу.

     ТЕМА песме је подела имовине између браће Јакшић, Дмитра и Богдана.

     Браћа Дмитар и Богдан Јекшић треба да поделе имовину и успевају да се договоре око свих области и имања, једино се посвађају око коња и сокола. Дмитар тражи од жене да отрује његовог брата Богдана, док је он у лову. Анђелија мудро одлучује да не послуша мужа, већ поклања деверу своју молитвену чашу како би га умилостивила и добија на поклон од њега коња и сокола. Дмитар схвата да је могао да изазове трагедију и захвалан је жени што га је помирила са братом.

     ИДЕЈА песме је жеља народног певача да дочара мудрост српске жене и важност породице у животу.

     ЛИКОВИ у песми су  Дмитар Јакшић и Богдан Јакшић и Анђелија.

     ДМИТАР ЈАКШИЋ: хладнокрван, сналажљив, ловац, брзоплет, незајажљив, повређене сујете и поноса, себичан, шкрт, неразуман, прорачунат, злонамеран, промућуран, осветољубив, лаком, лукав, кукавица, егоиста, подмитљив, халапљив…

    БОГДАН ЈАКШИЋ: великодушан, мек, добар брат, частан, добар девер, искрен, добронамеран, племенит, одан породици, дарежљив, праведан, разуман, лаковеран, поверљив, заљубљен, добродушан, неискварен, брижан, меког срца…

    АНЂЕЛИЈА: досетљива, осећајна, верна, разумна, пажљива, мека срца, доброчинитељ, одлучна, љупка, племенита, покорна, трезвена, оптимиста, неискварена, саосећајна, невесела, часна, хришћанка, добра, мудра, лепа, сналажљива, паметна, одана породици…

 

 

Смрт војводе Пријезде, народна песма

 

Слика 5. Гусле

 

Књижевни род: епика
Књижевна врста: епска песма покосовског циклуса

    ТЕМА песме је смрт војводе Пријезде и његове верне љубе Јелице.

   Турски цар Мехмед шаље писмо војводи Пријезди у Сталаћ да му преда три највредније ствари коња, сабљу и жену. Пријезда одбија да било шта преда, тако да турски цар напада град Сталаћ три године дана. Његова жена Јелица страхује да ће их Турци поробити. Једног дана Јелица затиче војнике у винским подрумима и Пријезда напада Турке испред утврђења, а онда одсеца коњу главу, пребија сабљу и са женом скаче у Мораву. Турски цар је освојио Сталаћ, али није добио оно што је тражио од Пријезде.
 
    ИДЕЈА народног певача је да се не забораве част и достојанство људи из тог времена.
     ПОРУКЕ су:
Свако треба да брани своју част и част своје породице.   
 „Волим с тобом часно погинути нег’ љубити на срамоту Турке, нећу своју веру изгубити и часнога крста погазити.“

ЛИКОВИ:
    ВОЈВОДА ПРИЈЕЗДА: моћан, јак, хитар, богат, поносан, мудар, пажљив, храбар, одан, својеглав, веран, поштен, частан, снажан, тврдоглав, брижан, досетљив, верник, не плаши се смрти, непоколебљив, достојанствен, осветољубив, породичан човек, родољуб, патриота…

    ГОСПОЂА ЈЕЛИЦА: лепа, брижна, забринута, богата, сигурна, самоуверена, добра срца, одана супруга, добре нарави, верна, добродушна, поносна, нежна, патријархално васпитана…

    ЦАР МЕМЕД: храбар, ратоборан, самоуверен, освајач, владар, незасит, незајажљив, осветољубив, прек, злопамтило, осоран, зао…

ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА

    ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – „књиге иду за књигама“
    СТАЛНИ БРОЈЕВИ – три добра (сабља, коњ, жена), три године дана, три хиљаде војске, али и шездесет хиљада Турака, пет стотина.
     СТАЛНИ ЕПИТЕТИ – верна љуба, бритка сабља.
     ИНВЕРЗИЈА – од цара турскога, до Сталаћа града, војводе сталаћке…
     ГРАДАЦИЈА:
1. сабља навалија, коњ Ждрал, верна љуба;
2. одсецање главе коњу, пребијање сабље, смрт са верном љубом;
3. мач сече дрвље, камење и гвожђе.
    ЕПИТЕТИ – навалија, студено, ситну, малена, мутна, златна, ладно, зло, гора, бритку, разумна, верна, часнога
    ОДСУСТВО ГЛАСА х – ладно, иљада, сарани (1836. година)
    ХИПЕРБОЛА – мач сече дрвље, камење и гвожђе; у обраћању војводе Пријезде другим војводама: да ручају, да се напију, да врата отворе, да јуриш на Турке учине
   КОНТРАСТ:
1. војвода Пријезда једно писмо гледа, а друго ситно пише;
2. цар Мемед нити осваја град нити га може оставити;
3. јаничари пију у Јеличино здравље, а за покој душе Пријездине;
4. „Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани“;
5. „Цар је Мемед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога“;
6. „Довео сам три иљаде војске, а не водим нег пет стотина“.
     МЕТАФОРА – „О војводе, моја десна крила!“; „Навалија, моја десна руко!“

 

 

Мали Радојица, народна песма

 

Слика 6. Хајдуци

 

Књижевни род: епика
Књижевна врста: епска песма хајдучког циклуса

     ТЕМА песме је издржљивост Малог Радојице.

     Малог Радојицу је заробио Бећир-ага и бацио у тамницу. Хајдук се претвара да је мртав, да би га изнели из тамнице и онда би спасио другове. Ага и агиница сумњају да је стварно мртав, па га стављају на муке: пале ватру на грудима, пуштају змију на груди, забијају клинове под нокте, изводе коло девојака и Хајкуну девојку која је најлепша од свих. Радојица је издржао сва мучења, али је на Хајкуну кришом погледао. Она баца мараму на њега и спасава га, тако да се Радојица ослобађа ланаца и враћа се да убије агу и агиницу и ожени Хајкуну.

     ИДЕЈА песме је жеља народног певача да се одужи хајдуцима бар речима за њихову храброст и истрајност у борби против Турака.
      ПОРУКЕ песме су:
      Храброст, издржљивост и жеља за слободом могу победити било какво зло.
     Једина људска слабост је љубав.
     Ко другоме јаму копа, сâм у њу пада.

ЛИКОВИ

     МАЛИ РАДОЈИЦА – издржљив, храбар, упоран, злопамтило, осветољубив, неустрашив, моћан у трпљењу, сналажљив, слаб према женској лепоти, паметан, тврда срца, родољуб, прави хајдук, суров према потреби, осећајан, заљубљиве природе, вешт, способан, слободољубив, вешт…
БЕЋИР-АГА и БЕЋИРАГИНИЦА – сурови, истрајни, осветољубиви, зли, лицемерни…

ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА

    СТАЛНИ ПОЧЕТАК – „Мили Боже, чуда великога“
    ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – обраћање зубима
    ЕПИТЕТИ – мили, големога, јуначкога, тврда, лијепа (Хајкуна), чудан, бијела, ситни, тавна, вјерна, свилен (јаглук)…
    СТАЛНИ ЕПИТЕТИ – срца јуначкога, тврда срца, бијело грло, вјерна љуба, вјерна љубовца
    ИНВЕРЗИЈА – чуда големога, срца јуначкога, грла бијела
    ИРОНИЈА – Бећирагиничине речи да се рибе нахране „лијепијем хајдучкијем месом“
    СИНОНИМ – „ни се миче ни помиче Раде“
    СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА – „Јали грми, јал’ се земља тресе? / Ја се бије море о мраморје? / Ја се бију на Попина виле? / Нити грми, нит’ се земља тресе, / Ни се бије море о мраморје, / Ни се бију на Попина виле: / Већ пуцају на Задру топови…“
    МЕТАФОРА – „срце из њедара“ > љубав према Хајкуни; тврда срца; „дебело море“.
    ХИПЕРБОЛА – „истрже му главу из рамена“, пливање до мора; вађење ексера
    АЛТЕРНАЦИЈА м И в – тавница, тавна
    КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) – „а сви плачу, један попијева“; лијевијем – деснијем
    СТАЛНИ БРОЈ – 20 сужања, 20 клинаца, 9 годин’ дана
    НЕПРАВИЛНА МНОЖИНА (због десетерца) – ноктови, кључе
    ОБРАЋАЊЕ – „браћо моја драга“, „Радојица“, „ага Бећир-ага“, „моја кадо, моја вјерна љубо“, „О, Хајкуна, душо моја драга“, „О Хајкуна, срце моје драго“…
    АПОСТРОФА – „моји бјели ситни зуби“, „мили боже“, „срце из њедара“
    ИМПЕРФЕКАТ – проклињаху
    ОНОМАТОПЕЈА – звека, шкрипа
    ГРАДАЦИЈА:
ватра на прсима / змија присојкиња / 20 клинаца под ноктима / коло девојака
узимање кључева: од тамнице / од ризнице / од сандука са дукатима
одвођење Хајкуне у Србију / одлазак у белу цркву / покрштавање Хајкуне у Анђелију.

 

Старина Новак и кнез Богосав, народна песма

Књижевни род:епика
Књижевна врста:епска песма
    Песма припада епском хајдучком циклусу, који опева хајдуке и њихове поевиге у борбама са Турцима.
    Тема: Исповест Старине Новака о невољама које су га натерале да се одметне у хајдуке и под старе дане живи хајдучким животом.

    У песми је опеван разговор између Новака и кнеза Богосава. Старина Новак објашеава како је отишао у хајдуке и разлоге за то. Када је Јерина градила Смедерево, он је три године вукао дрвље и камење. Онда је наметнут порез у злату, да би са саградиле куле. Ко је имао дао је злато, а Старина Новак је отишао у хајдуке. Тако је провео четрдесет година у хајдуцима, пљачкајући и нападајући Турке.

    Главни ликови у песми су Старина Новак и кнез Богосав. Старина Новак је историјска личност и живео је у 16. веку.

 

Иво Сенковић и ага од Рибника, народна песма

Књижевни род: епика
Књижевна врста: епска песма, припада ускочком циклусу 

 

Слика 7. Ускоци

 

    ТЕМА песме је мегдан између Иве Сенковића и аге од Рибника.

Ага од Рибника изазива на мегдан Ђурђа Сенковића, који је стар и болестан. Његов син Иво Сенковић га замењује на мегдану и бори се са агом. Иако је млад и неискусан мегданџија, успева да победи. У тој борби чини два грешке: по сваку цену хоће да ухвати живог агу и након победе облачи турско одело и узима агиног коња, тако да га отац не препознаје и умало убија.

    ИДЕЈА је жеља народног певача да овековечи ускочке подвиге.
    ПОРУКЕ песме су:
     Храброст и издржљивост су неопходне особине у борби за слободу.
     Највећа и најискренија је родитељска љубав.
     Част и достојанство не знају за године.

ЛИКОВИ:

    ИВО СЕНКОВИЋ –  непромишљен, частољубив, пожртвован, племенит, отресит, речит, брз на речима, храбар, млад, скоро 16 година, досетљив, неразуман, неискусан, оптимиста, патриота, јунак, захвалан, добар син, очево ‘чедо’, својеглав, непоколебљив…

    ОТАЦ, ЂУРЂЕ СЕНКОВИЋ – стар, онемоћао, слаб, брижан, песимиста, уплашен, забринут, осветољубив, велики јунак, одан породици, цењен, страх и трепет за Турке…

    АГА ОД РИБНИКА – богат, зао, злопамтило, моли за живот, силни ага, рачунџија, злонамеран, користољубив, осион, похлепан, амбициозан, велики ратник…

ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА

ПОРЕЂЕЊЕ
   „...цикну ага кано змија љута...“
   „...ага повикну као змај...“
   „...цичи Иван ко и змија љута...“
   „...цикну Турчин ко и змија љута...“
   „...бежи Иван као горско звере...“
   „...мајка запишта као љута змија...“

МЕТАФОРА

    „...преди мени гаће и кошуљу” (да буде покоран)...“
   „...гледа копљем у срце јунака...“
   „...даде плећа” (поче бежати)...“
   „...да га води бабо на поштење...“
 
КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА)

   „...доранити и саранити...“
   „...живи курјаци / мртве кожетине...“
   „...дора заклања и уклања...“
   „...Иво оде певајући, а родитељи осташе плачући...“
   „...дорат паде, а Иво се на ноге дочека...“
  „...робом икад, а гробом никада...“
   „...ако си ме с коњем раставио, са сабљом ме раставио ниси...“
   „...Иво пева / Турци плачу...“
   „...дете од 16 лета и старац...“
 
ГРАДАЦИЈА

    „Оштро гледај, а оштро беседи, / оштро агу на мејдан зазивај!
    „...ага цикну, па скочи на ноге, па се прихвати коња, па беседи...“
    „...Турчину било мило, па заигра вранца, па потрже копље, па повикну...“
    „...проли сузе отац, ђипи на ноге, припаса мач, трчи на чаире...“

СТАЛНИ БРОЈ – шест товара блага, два сина, два коња витеза, шест стотине.
СТАЛНИ ПОЧЕТАК – књигу пише…
СТАЛНИ ЕПИТЕТИ – два коња витеза.
ИРОНИЈА – колико се дорат уморио, / брзо дорат вранца састигао.
ОНОМАТОПЕЈА – поцикнути, цикнути, цичати, клицати, запиштати.
ИНВЕРЗИЈА – Сенковићу Ђурђу, на пољу рибничком, шатор бели, Боже мили, душмана жива…
ЕПИТЕТИ – добар, бритке, страовито, неразумном, душманске, грдне, тврде, бојно, планински, чарно, честитога, горско, јуначко, големе…

 

Ропство Јанковић Стојана, народна песма

Књижевни род: епика
Књижевна врста: епска песма ускочког циклуса

Јанковић Стојан бежи из вишегодишњег ропства у Турској и затиче свадбу на којој удају његову жену. Нико га не препознаје, па чак ни мајка. На свадби пева песму о  птици која је вила гнездо девет година, а данас је почела да га развија. Његова жена га препознаје и Стојан нуди руку своје сестре, тако да се сватови одлазе задовољни. Када мајка чује да се Стојан вратио пада мртва од среће.

МОТИВИ:

     Муж на свадби своје жене.

     Мотив непрепознавања сина због неверовања у могућност његовог ослобођења из ропства види се у стиху: „Жив ми и здрав, делијо незнана.“

     Мотив непрепознавања мужа због дужине трајања одсуства.

    Мотив доказивања идентитета или препознавања по неком посебном заједничком доживљају. У овој песми Стојан не доказује идентитет већ пева песму у којој је исказана алузија на жену и њега.

КОМПОЗИЦИЈА

Увод (експозиција): Бекство двојице ускока из Цариграда.
Заплет: Мајчина тужбалица у винограду.
Кулминација (врхунац): Стојан и његова жена Јелица.
Перипетија (обрт) (преокрет): Удаја сестре за младожењу.
Расплет: Мајчина смрт од превелике среће.

Најупечатљивија стилска фигура у овој песми је АЛЕГОРИЈА.

Занимљива је и ХИПЕРБОЛА: десетогодишње ропство (тачније, 9 година и 7 месеци)  уместо реалних 14 месеци.

СТАЛНИ БРОЈЕВИ – 3, 7, 9.
СТАЛНИ ЕПИТЕТИ: честитоме цару, бијели двори, делија незнана, кићени сватови…
ПОРЕЂЕЊЕ: кука као кукавица.

Из ускочких песама много тога може се научити, а посебно да су част и достојанство највише врлине, а хуманост највиша вредност у животу.

 

Немушти језик, народна приповетка

 

Слика 8. Немушти језик

 

Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка

    Приповетку је записао Вук  Стефановић Караџић почетком 19. века. 
    Тема приповетке је како је чобанин добио немушти језик и имао због тога срећу у животу.
    Главни ликови су: чобанин, змија и жена чобанина.
    Порука приповетке:
    Ко добро чини добрим ће му се вратити
    Чини добро не кај се, чини зло надај се.

 

Немушти  језик

Човек који познаје немушти језик разуме говор животиња и може да разговара са њима. Слушајући шта животиње причају он у сваком тренутку може да сазна какве су њихове намере и да схвати начин, на који оне размишљају.

 

Женидба Милића барјактара, народна песма

Књижевни род:лирика
Књижевна врста:балада

 

    Лирско-епска песма: садржи елементе лирике, епике и драме.
     Балада је лирско-епска песма која говори о неком догађају али приликом приповедања о том догађају говори и о осећањима ликова. Балада се завршава трагично, обично смрћу главних јунака.
      Мотиви: уклете девојачке лепоте, момачке снаге и лепоте.
Ликови:
    Милић Барјактар – о њему нема много историсјких података. Из описа у песми види се да је био млад, богат и горд. Његова физичка лепота је описана посредно преко оружја, снажног коња и раскошне одеће. Спрам себе тражи и девојку, али му то доноси само несрећу и смрт.
    Љепосава – опис лепоте ове девојке је један од најлепших описа у нашој народној књижевности. Она је лепотица и идеал женске лепоте у оно време. Описан је њен струк, стас, обрве, уста, говор, ход, поглед, зуби, што је све опчинило Милића. Али та лепота је и кобна јер је због тог свршенства и стиже проклетство у облику урока и она умире без разлога.

 

Почетак буне против дахија, народна епска песма

 

Слика 9. Почетак буне на дахије

 

Књижевни род: епика.
Књижевна врста:епска песма, припада циклусу песама о ослобођењу Србије од Турака.
     Песму је испевао Филип Вишњић, који је и сам био учесник тог догађаја.
    Историјска основа песме је Први српски устанак (1804–1813) и погибија српских кнезова и виђенијих људи, које су дахије погубиле.

Ликови
     Главни лик је РАЈА, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума.
     То је колективни лик.
     Карађорђе, вођа устанка као непоколебљив, истрајан, храбар и помало осветољубив. Илија Бирчанин као пример непослушности према туђинској власти. Из тога пороистичу и друге две особине: храброст и јунаштво.
      Старац Фочо као искусан човек, који без емоција посматра стварност и склон је компромисном решењу насталих проблема.
    Фочић Мехмед-ага који не може да обуза бес и мисли да све проблеме може решити насиљем.

 

САЖЕТАК

Љубавни растанак, народна песма

Посленичке народне песме

Златна јабука и девет пауница, народна приповетка

Диоба Јакшића, народна песма

Смрт војводе Пријезде, народна песма

Мали Радојица, народна песма

Старина Новак и кнез Богосав, народна песма

Иво Сенковић и ага од Рибника, народна песма

Ропство Јанковић Стојана, народна песма

Немушти језик, народна приповетка

Женидба Милића барјактара, народна песма

Почетак буне против дахија, народна епска песма