srpski jezik: Припремна настава- Синтагма,зависне и независне реченице

Синтагма. Врсте синтагми (именичке, придевске, прилошке, глаголске синтагме)

00:11:14

Jedinica: 20 od 41

Именице, придеви, прилози и глаголи у реченици могу да имају различиту функцију, то јест службу. Некада се то њихово значење допуни некод другом речју која се веже за њих. Тако настаје посебан тип синтаксичке јединице који се назива синтагма. Синтагме се састоје од две или више речи и у зависности од главне речи у њима, могу бити именичке, придевске, прилошке и глаголске.

Синтагма је скуп двеју или више речи од којих је једна главна реч, а остале зависе од ње.

Синтагме имају заједничко значење и имају исту службу у реченици.

Главна реч синтагме се не може изоставити из реченице, јер без ње не би било синтагме, нити би та реченица имала смисла.

Синтагма: мој омиљени филм

Главна реч синтагме: филм

Зависне речи синтагме: мој омиљени

Синтагма: мала ноћна музика

Главна реч синтагме: музика

Зависне речи синтагме: мала ноћна

Када бисмо из реченице изоставили речи филм или музика реченица не би имала смисао.

У зависности од тога којој врсти речи припада главна реч у синтагми, да ли је именица,придев, прилог или глагол, синтагма може бити:

именичка Лети обожавам воћне сокове.
придевска Мислим да је он веома паметан.
прилошка Успавао се веома брзо.
глаголска синтагма Пишем домаћи слушајући музику.

Дешава се да у склопу једне синтагме у реченици може да се нађе нека друга синтагма, тако да постоји шира и ужа синтагма. У склопу шире синтагме увек се налази ужа синтагма.

У средњем веку краљеви су имали веома лепе замкове.

Шира синтагма је именичка синтагма: веома лепе замкове у којој је главна реч замкове.

Ужа синтагма која се налази у оквиру шире је придевска синтагма : веома лепе у којој је главна реч лепе.

Милан је добио за рођендан дрес свог омиљеног клуба.

Шира синтагма је дрес свог омиљеног клуба, која је именичка синтагма, јер је главна реч синтагме дрес, а атрибут именичка синтагма свог омиљеног клуба.

Ужа синтагма је свог омиљеног клуба, именичка синтагма у којој је главна реч синтагме клуба, а атрибут именичка синтагма свог омиљеног.

Ужа синтагма је свог омиљеног, именичка синтагма у којој је главна реч синтагме омиљеног, а атрибут заменица свог.

Именичка синтагма

Именичка синтагма је она синтагма у којој је главна реч синтагме именица. Сваки зависни члан именичке синтагме има функцију атрибута.

Зависни чланови, односно атрибути у именичкој синтагми могу да се налазе испред или иза главне речи.

Атрибути који се налазе испред главне речи су најчешће придеви или придевске синтагме и придевске заменице.

Школска приредба је почела лепом хорском песмом.

Атрибути који се налазе иза главне речи су најчешће именице или именичке синтагме у неком зависном падежу с предлогом или без њега.

Моја бака спрема најбољи џем од шипка.

Именичке синтагме у реченици могу имати службу:

субјекта: Велики снег је прекрио град.
објекта: Гледали смо одличан филм.
прилошких одредби: Научила је да плива ове године.
именског дела предиката: Ивана је добра ученица.

Придевска синтагма

Придевска синтагма је она у којој је главна реч синтагме придев. Зависни чланови придевске синтагме могу да се налазе испред или иза главне речи.
Зависни чланови који се налазе испред главне речи су углавном прилози.

Његови родитељи су веома поносни.

Зависни чланови који се налазе иза главне речи могу бити именице са предлогом, заменице или именичке синтагме.

Бебе су слатке као шећер.

Прилошка синтагма

     Прилошка синтагма је она синтагма у којој је главна реч синтагме прилог.
     Зависни чланови придевске синтагме могу да се налазе испред или иза главне речи.
     Зависни чланови који се налазе испред главне речи су углавном прилози.

Одговарао је изузетно несигурно.

Зависни који се налазе иза главне речи могу бити именице, именичке заменице и именичке синтагме са предлогом или без њега.

Отпутовао је далеко од родног краја.

Прилошке синтагме у реченици имају службу прилошких одредби.

Глаголска синтагма

Глаголска синтагма је она синтагма у којој је главна реч синтагме глагол у инфинитиву, глаголски прилог садашњи или глаголски прилог прошли.

Погледавши друга, он настави да се смеје.

Зависни чланови глаголских синтагми имају функцију објекта или прилошке одредбе, док је цела синтагма најчешће у функцији прилошке одредбе за начин или време.

САЖЕТАК

Синтагма је скуп двеју или више речи од којих је једна главна реч, а остале зависе од ње.

Синтагме имају заједничко значење и имају исту службу у реченици.

У зависности од тога којој врсти речи припада главна реч у синтагми, да ли је именица, придев, прилог или глагол, синтагма може бити: именичка, придевска, прилошка, глаголска синтагма.

Придевска синтагма је она у којој је главна реч синтагме придев. Зависни чланови придевске синтагме могу да се налазе испред или иза главне речи.

Прилошка синтагма је она синтагма у којој је главна реч синтагме прилог.

Систем зависних реченица. Обележја зависних реченица. Главне врсте зависних реченица: изричне, односне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, поредбене и последичне. Везнички изрази

00:13:42

Jedinica: 21 od 41

Зависне реченице су посебан систем у синтакси. Потребно је да ученик познаје и именује врсте зависних предикатских реченица. Оне се разликују међусобно, али неке од њих имају исте или сличне везнике, што вас може збунити. Зато треба обратити пажњу на садржај зависних реченица и њихов однос преме главној реченици.

Реченице по саставу могу бити просте и сложене. Сложена реченица је она која садржи два или више предиката, две или више предикатских реченица. Предикатске реченице се употребљавају на два начина

Слика 1.

Реченице са комуникативном функцијом су независне јер могу да пруже целу информацију. За разлику од њих реченице које имају функцију реченичног члана, само су саставни део више конструкције и не могу саме да образују комуникативну реченицу, називају се зависним реченицама.

У зависно-сложеној реченици просте реченице су повезане по значењу. Главна реченица је она од које зависи једна или више зависних реченица у сложеној.

Зависна реченица допуњује значење главне реченице тако што врши функцију реченичних чланова.

Према значењу зависне реченице се деле на:
изричне, односне, поредбене (начинске), месне, временске, узрочне, последичне, допусне, условне и намерне.

ЗАВИСНО-СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Слика 2. Зависно-сложене реченице

Изричне реченице изричу садржај глагола говорења, мишљења, опажања и осећања, који су предикати у главној реченици.Ти глаголи траже допуну како би могли да искажу садржину онога што се говори, мисли и осећа. Та допуна предикатима главне реченице су изричне реченице и врше функцију објекта.

Слика 3.

Кажу да није тешко положити матуру.
Плашим се да нећеш стићи на време.
Мислим да су већ читали ту књигу.

Изричне реченице се обележавају везницима да и како, и добијају се на питање Шта?.

Договорили су се како да играју утакмицу.
Говорио је да ме воли.

Зависно-упитне реченице су посебан тип изричних реченица. По облику су исте као независне упитне реченице, али немају упитно значење већ имају значење објекта прелазних глагола главне реченице и пишу се са тачком на крају.

     Иван је питао да ли ћеш ићи на екскурзију.
     Кажите ми колико коштају панталоне.
     Мајка ме је питала када сам се вратила из школе.

Односне реченице се својом садржином односе на неки појам из главне реченице или на садржај целе главне реченице, тако што га ближе одређују. Односне реченице почињу односним заменицама: који, чији, какав, колики, ко , шта; предлозима: где, куда, одакле, кад, колико или везником што.

Односна реченица може да показује:

1. о ком појму из главне реченице се говори

То је девојка о којој сам ти причао.

време на које се мисли

Данас је дан када имамо писмени из математике.

место на које се мисли

Ово је летовалиште где долазимо сваког лета.

2. особине именичког појма из главне реченице

Добио сам лопту какву сам одувек желео да имам.

3. колико има именичких појмова

Купила сам (толико) колача колико сам имала пара.

Односне реченице могу да врше функцију атрибута, субјекта и објекта.

Када се односна реченица односи на целу главну реченицу, почиње везником што и обавезно се одваја зарезом.

Прехладио сам се, што ме уопште није изненадило.

Поредбене ( начинске) су зависне реченице које означавају начин вршења радње главне реченице поређењем по једнакости или неједнакости.

Слика 4.

Када се начин вршења радње означава поређењем по једнакости користе се везници како, као што, као да.

Када се начин вршења радње означава поређењем по неједнакости користе се везници него што, него да, но што.

     Месне реченице су зависне реченице којима се означава место вршења радње предиката главне реченице. Имају месно значење и функцију прилошке одредбе за место. Добијају се на питање Где? Куда?. Прилози су обично: где, куда, одакле, овде, ту, тамо, овамо, туда.

     Где је био парк, сада граде школу.
     Иди куда те ноге носе.

Временске реченице су зависне реченице којима се означава време вршења радње предиката главне реченице. Имају временско значење и функцију прилошке одредбе за време.
Везници који се користе у временским реченицама су: кад, док, пошто, након што, чим, само што, тек што, пре него што, откад, откако.

     Највише волим лето када је топло.
     Прошло је много времена откад се нисмо видели.
     Трчали смо док није пао мрак.

Узрочне реченице су зависне реченице које казују узрок вршења радње главне реченице. Добијају се на питање Зашто?. Почињу везницима јер, зато што, пошто, што, будући да, како. Обављају функцију прилошке одредбе за узрок.

     Досађивали смо се јер смо то већ учили раније.
     Будући да смо стигли раније, могли бисмо попити чај.
     Прославили смо победу зато што смо први на табели.

     Последичне реченице су зависне реченице које казују последицу предиката главне реченице. Обележавају се вазником да, а у главној реченици се налазе прилози тако, толико, или придевске заменице такав, толики.

     Толико је био радостан да је певушио целог дана.
     Филм је тако добар да сам био одушевљен.
     Он је тако занимљив да увек има друштво.

Последичне реченице увек долазе иза главне реченице и никада се не одвајају запетом.

     Допусне реченице су зависне реченице у којима се исказује нека сметња за остварење радње главне реченице, али се радња главне реченице врши без обзира на ту сметњу. Допусне реченице се обележавају везницима иако, мада, премда.

     Иако је падао снег, отишли смо у шетњу.
     Кренули смо на пут иако су најавили лоше време.
     Мада сам пуно учио, добио сам двојку.

Ако се допусна реченица налази испред главне, онда се одваја зарезом.

Условне (погодбене) реченице су зависне реченице које казују услов за вршење радње главне реченице. Уводе се везницима ако, уколико, кад, да, или речцом ли. Врше функцију одредбе услова.

     Ако будеш пажљив на часовима, имаћеш добре оцене.
     Да си ме послушао, сада би се одмарао.
     Кад би дошли, заједно бисмо изашли у град.

Намерне реченице су зависне реченице које казују намеру, циљ или сврху вршења радње главне реченице. Везују се за главну реченицу везницима да, како и речцом ли а предикат им је у презенту или потенцијалу. Врше функцију одредбе циља.

     Стигли су гости да нам честитају славу.
     Много сам се потрудио да бих добио петицу.
     Како би успео у послу, много је радио.

САЖЕТАК

Реченице по саставу могу бити просте и сложене. Сложена реченица је она која садржи два или више предиката, две или више предикатских реченица.

Зависна реченица допуњује значење главне реченице тако што врши функцију реченичних чланова.

Систем независних реченица. Општи појмови о врстама независних реченица, њиховим обележјима и функцијама. Напоредне конструкције. Главни типови напоредних конструкција: саставне, раставне, супротне, искључне, закључне

00:09:49

Jedinica: 22 od 41

Независне реченице су посебан систем у синтакси. Овај систем се састоји од одређених врста предикатских реченица које се налазе у одређеним напоредним односима. Потребно је да ученик познаје и именује врсте независних предикатских реченица, као и да разликује напоредне односе.

Сложена реченица која се састоји од две или више предикатских реченица које су независне једне од друге, свака има комуникативну функцију, назива се независно-сложена реченица.

Однос међу независним реченицама у сложеној реченици је исти као однос паралелних реченичних чланова.
Напоредне конструкције између независних реченица су базиране на систему напоредних односа.

Напоредни односи међу независним предикатским реченицама могу бити:

саставни

раставни

супротни

закључни

искључни.

Саставни односи повезују независне предикатске реченице чије се радње паралелне и међусобно сагласне, смисаоно се надовезују једна на другу, радња иде у истом смеру. Повезане су у један сагласан низ.

Купили смо поклон и кренули на рођендан.

Кренем у школу и успут покупим друга.

Нити волим зиму, нити волим снег.

Главни везник за обележавање овог односа је и, а остали су ни, нити, па, те.

Код независних предикатских реченица у саставном односу везник може бити изостављен. У тим случајевима обавезно се пише запета.

Седим у соби, слушам музику, размишљам о распусту.

Ушла је у кућу, села за сто, укључила компјутер.

Сваког радног дана устанем, спремим ствари, кренем у школу.

У саставном односу, готово никада нема потребе да се запета пише испред везника и, док се испред везника ни, нити, па, те може писати. Ако је везник изостављен запета је обавезна.