Припремна настава: Служба речи у реченици

Служба речи у реченици: предикат, субјекат, објекат, прилошке одредбе, атрибути, апозиције

  00:11:18

Jedinica: 15 od 41

     Уз субјекат предикат је главни члан реченице. Њихове допуне су објекат, прилошке одредбе, атрибути и апозиција. Ученик треба да одреди реченичне чланове у типичним школским примерима.

 

Служба (функција) речи у реченици

ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ: предикат и субјекат

 

Предикат

     Предикат је главни реченични члан. Предикат означава радњу у реченици, али и стање, збивање или особину. Предикат је централни члан реченице јер сам може представљати реченицу (Чита.) и отвара могућност другим речима да се укључе у реченицу (Мики чита.). 

     Врсте предиката:

• Глаголски предикат је онај чију функцију врши глагол у личном облику.
• Петар чита. Петар је читао. Петар ће читати.  
• Именски предикат се састоји од помоћног глагола јесам/бити и именске речи.
• Ја сам здрав. Петра је био болестан. Миша ће бити лекар.

 

     Именски предикат има два дела: 

1. глаголски део предиката
2. именски део предиката (предикатив)

 

     На пример: Она је лепа.

• Предикат: је лепа
• Глагоски део предиката: је 
• Именски део предиката: лепа

 

     Именски делови предиката могу бити све именске речи:

• именице: Он је дечак.
• придеви: Она је лепа.
• заменице: Он је мој.
• бројеви: Ти си први.

     Предикат може бити прост и сложен.

 

Прост предикат

     Прост глаголски предикат састоји се од једног глагола у личном облику.

• Мики пише састав. Мики је писао састав. Мики је био писао састав. Мики ће писати састав.

 

Сложен предикат 

     Сложен глаголски предикат састоји се од два или три глагола.

• Мики је почео да пише састав. Мики је почео писати састав. Мики је требало да почне писати састав. Ти мораш писати.

     Сложени предикат настаје онда кад први глагол нема потпуно значење и он се мора допунити другим глаголом. Глаголи непотпуног значења су: почети, престати, наставити, завршити (означавају фазу у процесу радње) и моћи, желети, морати, хтети, смети (означавају став говорног лица).
 

Слика 1. Субјекат и предикат

 

 

Субјекат

     Субјекат је други главни реченични члан. У служби субјекта могу бити: именица, именичка синтагма и заменица.

• Граматички субјекат је прави субјекат и стоји у номинативу.
• Дечак чита. Добар дечак чита. Он чита.
• Логички субјекат означава појам о којем се у реченици говори и стоји у неком другом падежу:
• генитиву: На улици нема људи. (Људи не пролазе улицом.)
• дативу: Пери је стигао пакет. (Пера је добио пакет.)
• акузативу: Страх те је. (Ти се бојиш.)
   

СУБЈЕКАТ И ПРЕДИКАТ МОГУ ИЗОСТАТИ

 

     Разликујемо три типа реченица у којима су предикат или субјекат, иако су главни реченични чланови, изостављени:

• Реченице са неисказаним субјектом. Када се из говорне ситуације зна о коме или о чему се говори у реченици, субјекат се не мора исказати посебном речју. Најчешће се и не исказује ако се може одредити на основу личног глаголског облика и ако је исказан у претходним реченицама.
• Миша радо чита. Воли историјске романе.
• Безличне (имперсоналне) реченице су оне у којима нема субјекта и не може се исказати.
• Грмело је. Смркавало се. Свитало је.
• То су обично оне реченице у којима глаголи збивања означавају неке природне појаве или се не може исказати вршилац радње.
• Зна се то. Радило се сву ноћ. Требало је казати.
• Непотпуне (елиптичне) реченице су реченице са неисказаним предикатом. Најчешће се употребљавају у одговорима на питања и у описивању изненадних или напетих ситуација.
• Када ћеш доћи? Сутра. 
• Ватра! Гром! Пожар! Упомоћ!

 

Зависни реченични чланови

Објекат

     Прелазни глаголи у функцији предиката захтевају допуну која у реченици има функцију правог објекта (предмета на ком се врши радња).

• Соња чита књигу.

     У функцији правог објекта обично се налази именица, именичка синтагма или заменица у акузативу без предлога.

• Видео сам Николу. Упознао сам и његовог брата. Срео сам их јуче.

Прави објекат се може исказати и деоним генитивом. 

Узми	шећер и воду.	акузатив без предлога
	шећера и воде.	деони генитив

Слика 2. Објекат

 

     Ако се у функцији објекта налази именица у неком другом падежу, објекат се назива неправи. У служби направог објекта могу бити:

• генитив (Сећам се летовања.)
• датив (Понећу друговима воћа.)
• акузатив са предлогом (Мислим на тебе.)
• инструментал (Стално се бавим цртањем.)
• локатив (Причај ми о филму.)

 

Прилошке одредбе

     Прилошке одредбе су група речи или једна реч у реченици којима или којом изражавамо околности у којима се врши глаголска радња означена предикатом. Постоје следеће врсте прилошких одредби:

• за време: Миша чита књигу сваки дан.
• за место: Миша чита књигу у својој соби.
• за начин: Миша чита књигу са задовољством.
• за узрок: Миша изостаје због болести.
• за намену: Миша је отишао у Београд ради школовања.

 

Атрибут

     Атрибут ближе одређује значење именице. 

• Позвао сам своје школске другове.
• Сви позвани другови су дошли.

 

Функцију атрибута врше придеви, придевске заменице, именице ибројеви.

• Придеви: високи младић, златан прстен...
• Придевске заменице: овакав сто, наша школа...
• Редни број: први такмичар, трећи ред...
• Именице: планине Србије, писмо од девојке, поклон оцу, кретање ка циљу, вожња аутобусом, јурњава улицом, рад по дану...

 

Апозиција

     Апозиција је именички додатак који помоћу нових речи казује оно што значи именица уз коју стоји. Циљ апозиције је да истакне карактеристичну особину појма ком се додаје. Апозиција се слаже у падежу са именицом уз коју стоји. 

     У говору се издваја паузама, а у писању зарезима.

• Стеван, мој брат од ујака, допутовао је у Београд.
• Кроз Београд, наш главни град, теку Сава и Дунав.

https://www2.link-elearning.com/linkdl/portal/index.php?c=main&pk=e3028454cf663e47158ffc5aa25aa27c_mm&pk=5b59fdd924badd4c90dcc19ad3b124c0_mm#

https://www2.link-elearning.com/linkdl/portal/index.php?c=main&pk=e3028454cf663e47158ffc5aa25aa27c_mm&pk=5b59fdd924badd4c90dcc19ad3b1