srpski jezik: Припремна настава: Врсте речи- глаголи и глаголски облици

Глаголи. Основне категорије: вид, род, актив и пасив, лице, време, начин, род и број

00:14:57

Jedinica: 10 od 41

Основним категоријама глагола ћемо се бавити у овој лекцији. То су глаголски вид и род, као актив и пасив. Ученик треба да разликује основне категорије глагола и може да примењује књижевнојезичку норму у вези са глаголима.

Глаголи су несамосталне променљиве речи које означавају радње, стања или збивања.

Слика 1. Глаголи

радња	стање	збивање
учити	стајати	боловати
радити	чекати	грмети
градити	дисати	цветати
копати	спавати	дрхтати
писати	лежати	свањавати

Радња, стање и збивање

Граматичка категорија глаголског вида

Глаголски вид је ознака разлике у трајању радње, стање или збивања које глаголи означавају. Глаголи се деле на три групе: несвршене (имперфективне), свршене (перфективне) и двовидске глаголе.

Несвршени (имперфективни) глаголи означавају радњу, стање или збивање неограниченог трајања: ходати, пењати се, куцкати, јављати се, јести, сумњати, бојати се... Несвршени глаголи се даље деле на два типа (видска лика):

трајне (дуративне) глаголе: ходати, пењати се, сумњати, који значе, дуже или краће, непрекидно вршење радње или стања; и
учестале (итеративне) глаголе: куцкати, јављати се, прибојавати се, који значе више пута понављање радње или стање, који се врше неограничено али с прекидима.

Свршени (перфективни) глаголи означавају радње, стање или збивања чије је трајање ограничено на један свршени тренутак: стићи, запитати се, лећи, попити, искористити, потражити...Глаголи свршеног вида деле се на следеће видске ликове:

тренутно-свршени глаголи: сести, пасти, куцнути, трепнути, лупити, који означавају радњу која се цела изврши у једном тренутку;
почетно-свршени глаголи: потражити, запевати, заиграти, заплакти, проговорити, који значе свршени почетак радње, иза којег радња може трајати неограничено;
завршно-свршени глаголи: попити, поорати, прочитати, доћи, изгорети, искористити, који значе свршетак радње, пре којега је радња могла трајати и неогрничено;
неодређено-свршени глаголи: загристи, развикати се, посвирати, полежати, поплакати, заиграти се, који значе свршени свршени тренутак радње и извесно, дуже или краће, вршење дате радње, стања или збивања.

Слика 2. Свршени глаголи

3) Двовидски глаголи су они којима се означава или несвршена или свршена радња. Да ли су првог или другог вида, показује се само у реченици (контексту). То су глаголи као: чути, видети, ручати, вечерати, телефонирати.

Саша телефонира. → несвршени
Чим телефонира, отићи ће да се игра. → свршени

Седим и ручам. → несвршени
Кад ручам, отићи ћу у школу. → свршени

Слика 3. Глагоски вид

Граматичка категорија глаголског рода

Глаголски род чини разликовање глагола према томе да ли захтевају употребу правог објекта као обавезне допуне или не захтевају. Према томе глаголи се деле на три групе: на прелазне, непрелазне и повратне.

Слика 4. Глагоски вид

Прелазни (транзитивни) глаголи су они који захтевају објекат у облику акузатива без предлога (или генитива без предлога): читати (књигу), прати (веш), зидати (кућу), купити (воћа), пити (воде).
Непрелазни (нетранзитивни) глаголи су они који не захтевају објекат у облику акузативу без предлога: летети, седети, ходати, падати, плакти, боловати.
Повратни (рефлексивни) глаголи су они који се појављују са обавезном речцом се. Деле се на три групе:

Прави повратни глаголи означавају радње које субјекат врши сам на себи, речца се је у том случају акузатив заменице сваког лица себе: Ана се чешља. → Ана чешља себе.
Узајамно-повратни глаголи (реципрочни) означавају радње које врше најмање два вршиоца један на другом: љубити се, тући се, свађати се, волети се.
Неправи повратни глаголи означавају радње, стања или збивања уз чије се глаголе повратна речца се не може тумачити као акузатив себе: црвенети се, надати се, чудити се, љутити се, бојати се, дочепати се.

Слика 5. Повратни глаголи

Актив и пасив

За глаголе се каже да су активни ако бића чија се имена налазе у субјекту реченице могу својом вољом вршити радњу.

Влада чита. Мачка је трчала. Он ће нам донети колача.

Пасивни су они глаголи којима се означава да биће или предмет чије је име у субјекту реченице трпи радњу, да је обухваћено радњом као предмет.

Ова књига ће се данас читати. Представа је гледана са великом пажњом.

Граматичка категорија лица

Глаголи се мењају по лицима, временима и начинима. Њихова промена назива се конјугација.

Зависно од тога да ли се радња, стање или збивање приписују говорном лицу (првом лицу), лицу са којим се говори (другом лицу) или неприсутном лицу (трећем лицу), глаголски облици обично имају различите завршетке. Сва три лица се јављају у облицима једнине и множине.

Глаголи из којих се сагледава које лице врши радњу спадају у личне глаголске облике. Личних глаголских облика има девет:

презент (долазимо),
аорист (дођосмо),
имперфекат (долажасмо),
перфекат (долазили смо),
плусвамперфекат (били смо / бејасмо долазили),
футур I (долазићемо),
футур II (будемо долазили),
императив (дођимо),
потенцијал (долазили бисмо).

Слика 6. Лични глаголски облици

Они глаголи из којих се не сагледава на које се од три граматичка лица односе спадају у неличне глаголске облике. Неличних глаголских облика има пет:

глаголски придев радни (читао),
глаголски придев трпни (читан),
глаголски придев садашњи (читајући),
глаголски придев прошли (прочитавши),

Слика 7. Нелични глаголски облици

Граматичка категорија времена

Глаголи се мењају по временима. Време вршења радње у односу на тренутак говора, односно прошлост, садашњост и будућност означавају наставци за облик. Систем личних глаголских облика за обележавање времена чине: презент, аорист, имперфекат, перфекат, плусквамперфекат, футур I и футур II.

Граматичка категорија начина

За означавање става говорног лица према још неоствареној радњи употребљавају се глаголски облици који се називају начинима. То су императив, потенцијал и футур II. Зато се каже да се глаголи мењају и по начинима.

Граматичка категорија рода и броја

Промена глагола по лицима, временима и начинима чини разлику међу глаголима и именски речима. Међутим, повезују их две граматичке категорије:

граматички род (мушки, женски, средњи), који је својствен само глаголском придеву радном (дошао, дошла, дошло) и глаголском придеву трпном (опран, опрана, опрано; гурнут, гурнута, гурнуто) и
граматички број (једнина и множина), који имају сви глаголски облици, осим глаголских прилога (садашњег и прошлог) и инфинитива.

Сажетак

Глаголи су несамосталне променљиве речи које означавају радње, стања или збивања.

За глаголе се каже да су активни ако бића чија се имена налазе у субјекту реченице могу својом вољом вршити радњу.
Пасивни су они глаголи којима се означава да биће или предмет чије је име у субјекту реченице трпи радњу, да је обухваћено радњом као предмет.

Глаголи се мењају по лицима, временима и начинима. Њихова промена назива се конјугација.

За означавање става говорног лица према још неоствареној радњи употребљавају се глаголски облици који се називају начинима. То су императив, потенцијал и футур II.

Промена глагола по лицима, временима и начинима чини разлику међу глаголима и именски речима. Међутим, повезују их две граматичке категорије: граматички број и граматички род.

Глаголски облици. Глаголска времена: презент, перфекат, аорист, имперфекат, плусквамперфекат, футур I, футур II

00:16:07

Jedinica: 12 od 41

Глаголски облици могу бити лични и нелични. Лични облици су: презент, перфекат, аорист, имперфекат, плусквамперфекат, футур први и футур други. Нелични глаголски облици су: инфинитив, радни глаголски придев, трпни глаголски придев, глаголски прилог садашњи и глаголски прилог прошли.

Глаголски облици

Слика 1. Глаголски облици

Глаголска времена

Презент (садашње време)

Презент је прост лични глаголски облик.

Слика 2. Грађење речи

Презент се гради додавањем личних наставака на презентску основу.

Слика 3. Грађење речи

ради+м = радим
ради+ш = радиш
ради+Ø = ради

ради+мо = радимо
ради+те= радите
преду, гледају, раде

У својој основној функцији презент означава радњу, стање или збивање који се врше у време када се о њима говори.

Шта радиш?
Кувам ручак.

Квалификативним (описним) презентом изричу се познате истине, радње које неко уме да врши и радње које казују стална стања.

Сава се код Београда улива у Дунав.
Он свира гитару. Она говори немачки.
У овим књигама налазе се најлепше песме.

Приповедачки или историјски презент је онај којим се означавају прошле радње, стања или збивања.

Пре неколико дана идемо нас двојица улицом, гледамо излоге и управо пред књижаром сретнемо Петра.

Презент за будућност је облик којим се означава будућа радња.

Сутра, после часова, путујемо у Суботицу.

Перфекат (прошло време)

Перфекат је сложен лични глаголски облик.

Перфекат се гради од облика презента помоћног глагола јесам и радног глаголског придева.

сам читао/читала/читало
си читао/читала/читало
је читао/читала/читало

смо читали/читала/читало
сте читали/читала/читало
су читали/читале/читала

Слика 4. Краћи облици помоћног глагола ЈЕСАМ

Када се употребљава без именице или без личне заменице, енклитички облик помоћног глагола долази после радног придева: читао сам, читао си, читао је, читали смо, читали сте, читали су.

У својој основној функцији, перфекат означава да су се радња, стање или збивање (из)вршили пре времена када говорник о њима саопштава, другим речима — у прошлости.

Отишла је на пијацу и купила је воћа.

Квалификативним перфектом означава се (из)вршење радње која је дала какво стално својство субјекту, стање које је настало у прошлости, а може се уочавати и у садашњости.

Изнад клисуре наднеле су се високе стене.
Поред куће је кривудао путић.

Аорист (пређашње свршено време)

Аорист је прост лични глаголски облик.

Аорист се гради додавањем на инфинитивну (аористну) основу наставака за облик и лице, у зависности од наставка за инфинтив (-ти или -ћи):

Слика 5. Наставци за аорист Слика 6. Наставци за аорист 2

баци+х = бацих
баци+Ø = баци
баци+Ø = баци

баци+смо = бацисмо
баци+сте = бацисте
баци+ше = бацише

рек+ох = рекох
реч+е = рече
реч+е = рече

рек+осмо = рекосмо
рек + осте = рекосте
рек + оше = рекоше

У својој основној функцији, аорист означава радњу, стање или збивање који су се извршили у одређеном времену прошлости или у времену говорења о тој радњи. Аористом се означава радња извршена непосредно пре тренутка говорења. За грађење овог облика користе се свршени глаголи.

Сад је сретох испед лифта.
Ево, прођоше поред прозора ваши другари.

Имперфекат (пређашње несвршено време)

Имперфекат је прост лични глаголски облик.

Имперфекат се гради од презентске основе одбијањем њеног крајњег вокала и додавањем наставка за облик и лице:

Слика 7. Грађење имперфекта

За грађење овог облика користе се несвршени глаголи.

Имперфекат означава радњу, стање или збивање који су се вршили у прошлости напоредо са неком другом прошлом радњом или неком временском ситуацијом.

Плусквамперфекат (давнопрошло време)

Плусквамперфекат се гради на два начина:

а) од облика имперфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева који се мењa

1.бејах/бех радио/радила/радило
2. бејаше/беше радио/радила/радило
3. бејаше/беше радио/радила/радило

1. бејасмо/бесмо радили/радиле/радила
2. бејасте/бесте радили/радиле/радила
3. бејаху/беху радили/радиле/радила

б) од облика перфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева глагола који се мења.

1. био сам радио
2.био си радио
3.био је радио

1. били смо радили/радиле/радила
2. били сте радили/радиле/радила
3. били су радили/радиле/радила

Плусквамперфекат означава радњу, стање или збивање који су се (из)вршили у прошлости пре неке друге радње, такође прошле.

Футур I (будуће време)

Футур I је прост и сложен, лични глаголски облик.

Футур I се гради од облика презента глагола хтети (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће) и инфинитива глагола. Јавља се у два облика:

а) као сложени глаголски облик

1.ја ћу играти	1. ми ћемо играти
2. ти ћеш играти	2. ви ћете играти
3. он ће играти она ће играти оно ће играти	3. они ће певати оне ће певати она ће певати

Слика 8. Ћу, ћеш, ће

б) као прост глаголски облик

1. играћу	4. играћемо
2. играћеш	2. играћете
3. играће	3. играће

Слика 9. –ћу, -ћеш, -ће

Прост облик футура првог настао је додавањем енклитичких облика помоћног глагола ћу, ћеш, ће... на окрњени инфинитив певат: играт- + ћу, играт- + ћеш → играћу, играћеш (с тим што је дошло до губљења сугласника).

Футур I је увек сложен глаголски облик кад се гради од глагола чији се инфинитив завршава на -ћи:

1. ја ћу доћи и доћи ћу	1. ми ћемо доћи и доћи ћемо
2. ти ћеш доћи и доћи ћеш	2. ви ћете доћи и доћи ћете
3. он ће доћи и доћи ће	3. они ће доћи и доћи ће

У својој основној употреби, футур I означава радњу, стање или збивање које ће се (из)вршити после времена говорења или после неког другог времена на које се мисли.

Ја ћу вам помоћи да нађете ту улицу.
Матурираће следеће године.

Футур I може имати и приповедачко (наративно, историјско) значење.

Вук ће напустити Србију 1913, стићи ће у Беч исте године, а већ следеће 1914. објавиће своју „Пјеснарицу“.

Футур I има значење могућности, претпоставке, вероватноће и заповести.

Топло је, биће данас жеге.
Урадићеш то.

Квалификативно (описно) значење футура I

Он је добро дете, питаће увек за савет.

Футур II (предбудуће време)

Футур II се гради од облика презента помоћног глагола бити и радног глаголског придева глагола који се мења.

једнина	1	будем радио/радила/радило	множина	1	будемо радили/радиле/радила
	2	будеш радио/радила/радило		2	будете радили/радиле/радила
	3	буде радио/радила/радило		3	буду радили/радиле/радила

Футур II означава нереализовану радњу за коју говорник претпоставља да ће се (из)вршити после времена говорења, у будућности, пре неке друге будуће радње или истовремено с њом.

Ако будемо стигли на време, успећемо да уђемо у воз.

С обзиром да футур II, у својој основној функцији, означава нереализовану радњу за коју говорник претпоставља да ће се извршити после времена говорења, у будућности, пре неке друге радње или истовремено са њом, он представља, пре свега, начин (модус).

Поред овог модалног значења, футур II има и елементе временског значења, утолико више што на ту нијансу указују временски везници: кад, чим, док...Иако овде можемо говорити само о временско-модалном значењу, случајеви употребе имперфективних глагола у зависним реченицама са везником ДОК (Док будемо ручали, разговараћемо о свему.) упућују управо на временско значење.

Чисто временско значење футур II има у облику пасива, при употреби у приповедању, за означавање у прошлости извршене радње, на пример: Тада Јаков буде позван у Београд.

Глаголси начини: императив, потенцијал. Нелични глаголски облици: глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли, радни глаголски придев, трпни глаголски придев

00:11:13

Jedinica: 13 od 41

Бавићемо се глаголским начинима: императивом и потенцијалом, њиховим грађењем и значењем. Футур други је везан за глаголска времена, а нелични глаголски облици су специфични по томе да служе за грађење сложених глаголских времена.

Ученик треба да разликује ове глаголске облике и зна да примени књижевнојезичку норму.

Глаголски начин

Императив (заповедни начин)

Императив се гради од облика 3.лица множине презента одбацивањем његовог наставка и додавањем наставка за облик императива и наставка за лице.

Слика 1. Наставци за императив

1. -                                     4. пишимо, гледајмо
2. пиши, гледај                    5. пишите, гледајте
3. нека пише, нека гледа     6. нека пишу, нека гледају

Слика 2. Конструкције императива

Императив или заповедни начин је глаголски облик за означавање заповести, жеље, молбе, претње и савета. Представља став говорног лица да се изврши радња, стање или збивање, али без икакве гаранције да ће се они извршити. Зато је императив начин, а не конкретно време везано за садашњост, прошлост или будућност.

Потенцијал (могући начин)

Слика 3. Потенцијал

Потенцијал се гради од облика аориста помоћног глагола бити и радног глаголског придева који се мења.

1. ја бих радио                4. ми бисмо радили
2. ти би радио                 5. ви бисте радили
3. он би радио                 6. они би радили

Потенцијал означава став говорника према нереализованој радњи, стању или збивању, и то тако што се тим ставом процењује да постоји могућност, жеља, намера и услов за (из)вршење радње.

Нема више ничега на свету што би ме зачудило.
Ја бих појео целу чоколаду кад бих смео.
Ако би пало још кише, жетва би била богатија.

НАЧИН - Футуром II означава се услов за вршење неке друге радње.

Ако не будеш урадио домаћи задатак, добићеш јединицу.
Остаћу на послу дуже ако будем морао.

ВРЕМЕ - Футур II има и елементе временског значења, а на то значење указују временски везници кад, чим, док.

Кад будем завршио домаћи задатак, доћи ћу код тебе.
Док будемо ручали, причаћемо о свему.
Јавићу ти се чим будем стигао.

Нелични глаголски облици

Глаголски прилог садашњи

Глаголски прилог садашњи гради се од пуног облика 3. лица множине презента додавањем граматичког наставка за облик -ћи.

тресу + -ћи → тресући
држе + -ћи → држећи

Глаголски прилог садашњи означава радњу која је истовремена са радњом глагола који се њиме одрђује, а који је у личном глаголском облику, и то без обзира на то када се радња главног глагола врши.

Испричала му је све плачући.
Ручам гледајући филм.

Глаголски прилог садашњи има службу прилошких одредби у реченицама:

прилошка одредба за време:

Чекајући, гледао је пролазнике.

прилошка одредба за начин:

Скачући, ушао је у учионицу.

прилошка одредба за узрок:

Желећи истину, све је редом испитивао.

Као део синтагме, има особине придева:

шиваћа машина, светлећа ракета, будући муж...

Глаголски прилог прошли

Глаголски прилог прошли гради се додавањем наставка за облик -вши или -в на инфинитивну основу.

прочита- + -вши/-в → прочитавши/прочитав
крену- + -вши/-в → кренувши/кренув

Глаголски прилог прошли означава радњу која се извршила пре радње, стања или збивања означених глагола у личном глаголском облику, чија је он одредба.

Глаголски прилог прошли у реченицама има службу прилошких одредби:

прилошка одредба за време:

Прочитавши новине, осетио се добро.

прилошка одредба за начин:

Утрчавши у учионицу, сео је на своје место.

прилошка одредба за узрок:

Пожелевши истину, све је редом испитивао.

Радни глаголски придев

Радни глаголски придев гради се додавањем наставка на инфинитивну основу:

Слика 4. Радни глаголски придев

Радни глаголски придев употребљава се као главни део сложених глаголских облика.

Јуче смо разговарали о томе.
Ја бих дошао сутра.
Већ је био све урадио.

Ако радни придев стоји уз именицу и одређује је, он добија одлике правог придев.

Бирај само зреле јабуке.
Прошла недеље је била напорна.
Шетали смо по озеленелој шуми.

Слика 5. Глаголски придев радни

Трпни глаголски придев

Трпни глаголски придев гради се од инфинитивне или презентске основе, додавањем тројаких наставка:

Слика 6. Трпни глаголски придев

1) Трпни глаголски придев служи за грађење пасива (трпног стања), дакле, сложених глаголских облика, означавајући да је на некоме или на нечему (из)вршена радња.

Прозор је јуче разбијен.
Марко је кажњен због слабих оцена.
Позвани смо на састанак.

Слика 7. Радни и трпни глаголски придев

2) Трпни глаголски придев употребљава се и у служби придева, тј. у функцији одређивања именице.

Бацио је поломљену оловку.
Закрпиће све покидане чарапе.
Разбијене прозоре треба поправити.

Сажетак

Императив се гради од облика 3. лица множине презента одбацивањем његовог наставка и додавањем наставка за облик императива и наставка за лице.

Императив или заповедни начин је глаголски облик за означавање заповести, жеље, молбе, претње и савета.

Потенцијал се гради од облика аориста помоћног глагола бити и радног глаголског придева који се мења.

Радни глаголски придев гради се додавањем наставка на инфинитивну основу. Радни глаголски придев употребљава се као главни део сложених глаголских облика.

Трпни глаголски придев гради се од инфинитивне или презентске основе, додавањем тројаких наставка.

Трпни глаголски придев служи за грађење пасива (трпног стања), дакле, сложених глаголских облика, означавајући да је на некоме или на нечему (из)вршена радња.

00:10:37