Врсте речи. Именске речи. Именице
00:15:11
Наука која се бави врстама речи и облицима речи назива се морфологија. Посебан део морфологије су именске речи и њихове особине. Ученик треба да препознаје врсте речи, зна основне категорије промењивих речи, примењује књижевнојезичку норму.Морфологија је део науке о језику која проучава врсте речи и облике речи.
Врсте речи
Према облику, граматичким одликама, служби (функцији) у језику и реченици и граматичком значењу, све речи нашег језика деле се на десет врста. И то на пет промењивих и пет непромењивих:
| Промењиве врсте речи | Непромењиве врсте речи |
|---|---|
| 1. именице | 6. прилози |
| 2. придеви | 7. предлози |
| 3. заменице | 8. везници |
| 4. бројеви | 9. речце |
| 5. глаголи | 10. узвици |
Именице, придеви, заменице и бројеви један, два, три и четири чине групу променљивих речи, које се зову именске речи.Њихове обличке особине заснивају се на граматичким категоријама рода (мушког, женског и средњег), броја (једнина и множина) и падежа (различитих облика за означавање односа међу појмовима које значе).
Глаголи су променљиве речи чије се обличке особине заснивају на граматичким особинама лица (говорног, саговорника и неприсутног лица), времена (одмереног према тренутку говора), начина (одређеног по ставу говорног лица према радњи), глаголског вида (сагледавање радње по трајању), глагослког рода (сагладавања односа вршиоца радње и предмета радње), граматичког рода (мушког, женског и средњег) и граматичког броја (једнина и множина).
Прилози (осим у елементу поређења), бројеви од пет надаље (осим кад нису именице као стотина, хиљада, милион), предлози, везници, речце и узвици чине групу непромењивих речи.
Именске речи
Именским речима заједничке су категорије рода, броја и падежа. У свим именским врстама постоје облици за род, као категорија заснована на разлици пола у природи (мушки, женски, средњи), облици за број, као категорија заснована на уочавању јединке и већег броја јединки (једнина и множина) и облици за падеже, засновани на функцијама које именске речи имају у реченици.
Именице
Именице су променљиве речи које означавају неко биће, предмет или појаву, појам уопште, као скуп особина.
Граматичка категорија рода
Природни род
Граматичка категорија рода именица изражена је разликама заснованим на разликовању полова бића у природи.
мајка отац дете
Слика 1. Род именица
- именице мушког рода: отац, брат, учитељ, коњ, вук, лав...
- именице женског рода: мама, жена, баба, учитељица, вучица, крава...
- именице средњег рода: дете, чедо, теле, пиле, маче...
Граматички род
Именице са значењем предмета и појава имају ознаке рода према наставку којим се у свом основном облику (номинативу једнине) завршавају:
- именице са завршетком -Ø: зид-Ø, камен-Ø, храст-Ø― мушког су рода, јер се завршавају и мењају као именице син, учитељ, вук;
- именице са завршетком -а: трав-а, кућ-а, стен-а― женског су рода, јер се завршавају и мењају као именице: жена, учитељица, вучица;
- именице са завршетком -е/-о: дугме, име, поље, село― средњег су рода, јер се у номинативу завршавају и мењају као именице дете, теле, чедо.
Пошто свој род добијају по угледу на облике именица природног мушког, женског и средњег рода, њихов род се назива граматички род. Као и уз именице природног рода, придеви који уз ове именице стоје имају облик мушког, женског и средњег рода: високи храст као високи син, висока трава као висока жена, лепо село као лепо дете.
Међутим, многе именице су по облицима промене једног рода, док су атрибути уз њих другог рода.
- Именице као што су: тата, деда, владика, судија― граматичког су женског рода, али су природног мушког рода, јер је атрибут уз њих као атрибут уз именице: човек, учитељ: добар тата.
- Именице као што су: стрико, Марко, Иво, Перо, Радоје, Милоје― имају промену именица мушког рода на -Ø и природног су мушког рода, јер је атрибут уз њих као атрибут уз именице човек, учитељ: добар стрико, Марко је добар.
- Именице као што су: ноћ, ствар, љубав, радост ― имају промену чији је номинатив са завршетком -Ø а зависни падежи с посебним наставцима (ноћ ― ноћи, ноћи, ноћу...), док атрибут уз њих показује да су граматичког женског рода: лепа ноћ као лепа жена.
Граматичка категорија броја
Граматичка категорија броја именица изражена је наставцима који означавају разликовање јединке према више јединки појмова које означавају.Уколико означавају јединку, именица ће бити у облику једнине (ученик, ученица, поље).Уколико означавају више јединки, именица може имати посебан облик множине (ученици, ученице, поља).Српски језик има два граматичка броја ― једнину и множину.
Граматичка категорија падежа
Граматичка категорија падежа именица изражена је различитим наставцима исте именице који означавају различите односе у које именица ступа у реченици.
ПОДЕЛА ИМЕНИЦА ПРЕМА ЗНАЧЕЊУ
Према значењу, према особинама онога што се њима означава (именује), именице се деле на шест врста.
1) Властите именице су посебна имена појединих бића и предмета:
- имена људи: Ана, Драгана, Зоран, Александар;
- имена животиња: Јаблан, Боби, Џеки, Јабучило, Шарац;
- имена земаља, градова, области, река, планина и уопште географских појмова: Србија, Београд, Банат, Сава, Авала, Атлански океан, Европа...
- имена небеских тела: Земља, Месец, Сунце, Сатурн.
Слика 2. Властите именице
2) Заједничке именице су имена бића, предмета, појава са заједничким особинама: ученик, сестра, коњ, теле, лист, камен, књига, брод, река, ветра...
Слика 3. Заједничке именице
3) Збирне именице су оне именице које означавају више бића или предмета исте врсте узете скупа, у неодређеном збиру или у природној целини: лишће, камење, цвеће, деца, момчад, телад, господа. Њихова најважнија особина је у томе да обликом једнине означавају множину: то лишће — тог лишћа — том лишћу ..., та деца — те деце — тој деци...
4) Градивне именице су оне именице којима се означава било целина, било нека количина материје (грађе): вода, каме, песак, уље, брашно, млеко, жито, снег... И њихова најважнија особина је да обликом једнине означавају сваку количину материје, па кад то значе, немају облике множине (један литар воде — сто литара воде). У облицима множине биће употребљене онда када означавају различите врсте иначе исте материје (Воде су надошле због кише — мисли се на разне врсте воде: оне из потока, река, језера... Уља су здравија од масти — мисли се на разне врсте уља и масти).
Слика 4. Градивне именице
Неке именице (pluralia tantum) облицима множине означавају појединачне предмете састављене од најмање два дела: уста, врата, богиње, наочари, виле, недра, леђа, плућа, Вреоци, Карловци...
5) Апстрактне (мисаоне) именице су оне именице које означавају нешто неопипљиво, што се замишља или осећа: туга, радост, тежња, бол, страх, брига, нада, младост, лепота, снага, слабост, старост, брзина, свежина, даљина...
6) Глаголске именице су оне именице које означавају радњу, стање или збивање: писање, копање, вожња, сеоба, боловање, старење, патња, свитање, севање...
Сажетак
Морфологија је део науке о језику којапроучава врсте речи иоблике речи.
Према облику, граматичким одликама, служби (функцији) у језику и реченици и граматичком значењу, све речи нашег језика деле се на десет врста. И то на пет промењивих и пет непромењивих:
| Промењиве врсте речи | Непромењиве врсте речи |
|---|---|
| 1. именице | 6. прилози |
| 2. придеви | 7. предлози |
| 3. заменице | 8. везници |
| 4. бројеви | 9. речце |
| 5. глаголи | 10. узвици |
Именице, придеви, заменице и бројеви један, два, три и четири чине групу променљивих речи, које се зову именске речи.
Глаголи су променљиве речи чије се обличке особине заснивају на граматичким особинама лица (говорног, саговорника и неприсутног лица), времена (одмереног према тренутку говора), начина (одређеног по ставу говорног лица према радњи), глаголског вида (сагледавање радње по трајању), глагослког рода (сагладавања односа вршиоца радње и предмета радње), граматичког рода (мушког, женског и средњег) и граматичког броја (једнина и множина).
Прилози (осим у елементу поређења), бројеви од пет надаље (осим кад нису именице као стотина, хиљада, милион), предлози, везници, речце и узвици чине групу непромењивих речи.
Именице су променљиве речи које означавају неко биће, предмет или појаву, појам уопште, као скуп особина.
Граматичка категорија рода именица изражена је разликама заснованим на разликовању полова бића у природи.
Граматичка категорија броја именица изражена је наставцима који означавају разликовање јединке према више јединки појмова које означавају.Уколико означавају јединку, именица ће бити у облику једнине.
категорије. Врсте придева. Основне карактеристике компарације придева
00:08:17
Jedinica: 7 od 41
Морфологија се бави и придевима, њиховим значењима, родом, бројем и падежом. Једна од особености придева је компарација, поређење придева.
Ученик треба да препознаје врсте придева, одреди род, број и падеж одређеног придева у тексту, као и да зна да изведе компарацију задатог придева.
Придеви су несамосталне одредбе речи које се стављају уз именице да означе особине бића, предмета и појава означених дотичним именицама: млад човек, млада жена, лепо дете, зелени аутомобил, висока планина, лепо време, велика олуја. Исту службу одређивања имају и када означавају особину која се открива у појму помоћу предиката: Овај човек је млад, Време је лепо, Планина је висока.
Подела придева по значењу
Према значењима сви придеви се деле на следеће групе:
- описне (квалитативне) придеве — који означавају особине појмова уз чија имена стоје, односно каквоћу: зелен, жут, стар, низак, лош, храбар, поштен;
- Слика 1. Описни придеви
| Подела придева | |
|---|---|
| описни (квалитативни) | леп, црвен, нов... |
| присвојни (посесивни) | мајчин, Марков, школски... |
| градивни | пешчани, оловни, свилен... |
| временски (придеви временског односа) | данашњи, ондашњи, летошњи... |
| месни (придеви просторног односа) | доњи, горњи, тамошњи... |
| придеви других односа (намене) | сточна (вага); здравствена (књижица).. |
Слика 2. Подела придева
Род, број и падеж код придева
Придеви добијају ознаке рода, броја и падежа зависно од именица уз коју стоје: леп дечак, лепа девојчица, лепо пиле; лепог дечака, лепе девојчице, лепог пилета; лепом дечаку, лепој девојци, лепом пилету...
Поређење придева (компарација)
Слика 3. Компарација придева
Поређење придева је промена описних придева заснована на сепену заступљености особине која се придевом означава. Систем облика поређења састоји се од:
- позитива (основног придева), којим се означава особина појма уз чије име придев споји, као присутна, постојећа (позитивна): Петар је леп младић.
- компаратива (првог ступња поређења), којим се означава особина у вишем степену од оне означене позитивом придева: Михајло је лепши младић од Петра.
- суперлатива (другог степена поређења), којим се означава особина у највишем степену: Драган је најлепши младић у крају.
Облици компаратива добијају се додавањем наставака за компаратив на основу придева.
а) наставак -ији/-ија/-ије
+ и = храбрији
храбр + -иј- + а = храбрија
+ е = храбрије
б) наставак -ји/-ја/-је
+ и = млађи
млад + -ј- + а = млађа
+ е = млађе
в) наставак -ши/-ша/-ше
+ и = лакши
лак + -ш- + а = лакша
+ е = лакше
Неколико придева има допунске (суплетивне) облике компаратива, тј. за њих се узимају облици од речи других основа:
Слика 4. Неправилни компаратив
Облици суперлатива добијају се додавањем префикса нај- на облике компаратива и правилне и неправлине компарације: најхрабрији, најмлађи, најлакши, најбољи, најгори, најмањи, највећи.
Сажетак
Придеви су несамосталне одредбе речи које се стављају уз именице да означе особине бића, предмета и појава означених дотичним именицама.
Према значењима сви придеви се деле на следеће групе: описни, градивни, присвојни, месни, временски.
Придеви добијају ознаке рода, броја и падежа зависно од именица уз коју стоје.
Поређење придева је промена описних придева заснована на сепену заступљености особине која се придевом означава. Систем облика поређења састоји се од: позитива, компаратива и суперлатива.
Нема коментара:
Постави коментар